Прва литија у част Светог Симеона Мироточивог прошла је улицама Подгорице тачно прије четврт вијека – 25. фебруара 2001. године.
Тога дана падала је јака киша, и током Свете литургије служене у Саборном храму Христовог Васкрсења, као и током литије до Немањиног града.
Јака киша и хладан вјетар нијесу спријечили ријеку вјерних да у славу Божију и част Светог Симеона у литијском ходу прође улицама Подгорице и дође на мјесто гдје је колијевка заљуљала родоначелника наше светородне лозе Немањића – Светог Симеона Мироточивог.
Светом литургијом началствовао је митрополит Амфилохије, уз саслужење шест архијереја наше Свете Српске Цркве. Светосимеоновски сабор био је посвећен осамстогодишњици упокојења Светог Симеона, а вјерни народ окупио се из свих крајева Црне Горе.
Блаженопочивши митрополит Амфилохије том приликом је на Немањином граду говорио о смислу литије као свенародне молитве:
„Литија је молитва. Молитва за мир, за благослов Божији, а данас нам више него икада треба мира и спасења и братске слоге. И ова литија посвећена је братској слози, слободи и повратку нашим исконским коријенима, оном мјесту гдје се родио коријен наше историје – родоначелник Симеон Мироточиви… Овдје гдје је његова искра засијала и заблистала, да буде сабор свију. Овдје, на Немањином граду, овдје поред Немањине обале и Немањиног моста, јер од данас је, ако Бог да, овај мост – Немањин“.
Након литије, на Немањиној обали крај Рибнице, одржана је и духовна академија, на којој је слово одржао умировљени епископ Атанасије, који је, између осталог, казао:
„Наш народ вјерује у правду, јер вјерује у Бога Правде. Иначе је правда фикција, измишљотина или договор привремених моћника да би они остварили оно што хоће. Правда је Божија, зато моћна правда, која држи земљу и градове. И тако је и са истином и са честитошћу, човјечношћу и јунаштвом.“
(Догађај је остао забиљежен на страницама 102. броја образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске „Светигора“)
