Дана, 14. фебруара – дан задушница, навршило се осам година од упокојења деде Добрија, који је деценијама прикупљао прилоге за храмове и манастире, постајући један од највећих донатора Патријаршијске катедрале Светог Александра Невског у бугарској престоници. Тим поводом Његова светост Митрополит софијски и Патријарх бугарски г. Данило предводио је заупокојену службу у родном селу деде Добрија – Бајлову, у Цркви Светих Кирила и Методија.
У литургијској беседи Патријарх Данило је подсетио да је у трећој припремној недељи пред Велики пост, Света православна црква одредила да се обележава Други долазак Христов и Страшни суд.
„Уочи овог догађаја, Света православна црква служи помен свим људима који су преминули кроз векове, а који су живели са вером у Васкрсење Спаситеља“, казао је Патријарх и нагласио је да православни хришћани чекају испуњење обећања које је Спаситељ дао – да поново дође и суди свету, да награди свакога по његовим делима.
Патријарх је додао да у свему треба да полажемо наду у Бога и да не очајавамо, већ да останемо у молитви, да будемо будни, како нас долазак Спаситеља не би затекао у гресима и пороцима.
„На данашњи дан, Света православна црква нас позива да се молимо за све православне хришћане који су умрли кроз векове. Људе који су живели са надом и вером у васкрсење Господа Исуса Христа“, рекао је и Патријарх Данило и додао:
„Данас, овде, у селу Бајлово, где је рођен, живео и умро деда Добри, не можемо рећи да у нашем времену нема таквих људи који истински живе по Богу. Он је велики пример за све нас.“
Патријарх је напоменуо да је деда Добри последње године свог живота провео у аскетском животу – пешачећи до Софије из свог родног села како би прикупио средства за обнову храмова и манастира у нашој земљи.
„Сви знате колико је скромно и сиромашно живео… Одакле је долазила та снага? Одакле је долазила та нада? Од Бога, из његове молитве, из вере коју је имао, јер од њега нисте могли чути празну реч. Нисте могли чути покварену реч. Нисте могли чути да мисли лоше о било коме, али шта год да је радио – радио је са благодарношћу Богу.
Погледајте било коју његову фотографију и видећете какву светлост има његово лице. Какву дечју једноставност и чистоту. Какав спокој и радост из живота упркос толиким тешкоћама. Одакле долази та снага, браћо и сестре? Данас видимо да када га се сетимо – сама помисао на њега је довољна да унесе спокој у наша срца.
Ова благодат, за коју верујемо да је стекао од Бога, и ова Божја сила која га је ојачала помаже и нама да се охрабримо, да стекнемо снагу и да себи кажемо да постоји смисао у човеку који живи поштено, да се бори против неправде, да се бори против очаја, да се бори против гунђања, да се бори против неверовања, да се бори против маловерја, да се бори против зависти, да се бори против злобе, како би чистота срца и душе могла да сија, испуњена Божјом благодаћу“, закључио је Његова светост Патријарх бугарски г. Данило.
Након Свете литургије служен је помен свим преминулим православним хришћанима, а потом и помен деда Добрију на гробу који се налази испред Цркве Светих Кирила и Методија.
Превод: Портал „Ризница“
Обрада: В.Д.
Извор: Вg-patriarshia.bg
