У Никшићком позоришту синоћ је одржана традиционална Светосавска академија у част Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља.
Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије, у присуству свештенства, монаштва, гостију, представника Владе и Општине Никшић, као и бројне публике, у Светосавској бесједи говорио је о духовном насљеђу Светог Саве и његовом значају у савременом времену. Пут Светог Саве није пут лакоће, већ борбе, жртве и одговорности, али и једини који води духовној побједи.
“За непросвећене је отварао школе, за болесне љечилишта; за богочежњиве градио манастире, за послушне састављао типик; непокорне изобличавао и закон и ред уводио. Српчад као своју милу дјецу од непријатеља бранио богонадахнутом ријечју, пером и молитвом. Све што је стварао, прикивао је чврсто за Небо, остављајући земљи само оно што Неба није ни достојно. Због тога све што нам је оставио у наслеђе, то и данас траје, живи и постоји. Био је то вијек духовног препорода, почетак државног и културног успона српске државе и епохе која се у нашој народној и црквеној историји пише великим и златним словима, а чији протагонист је свакако био благородни светогорски монах и први Архиепископ српски – Св. Сава”, казао је Епископ диоклијски Пајсије.
Указујући на духовну повезаност Светог Саве и Светог Јована Златоуста, Епископ Пајсије поручио је да су оба велика црквена учитеља показала да се вјера, народ и идентитет чувају истрајношћу, чак и у временима највећих искушења.
“Сада је већ видљива сличност између ова два велика стуба једне и исте Цркве и питамо се да ли би они заиста били такве двије духовне громаде да њихову душу нису узорала искушења времена у којем су живјели? Да ли би вијенац светости могли добити да борбе уопште није ни било? – Засигурно не би, јер је то онај пут кога Христос назива уским и тијесним и којим нас позива да Њему дођемо. Данас, осам вјекова након Св. Саве, није тај пут постао ни мало шири. Море искушења стоји тамо гдје је и раније било. Међутим, и вијенци славе чекају нове главе.
Каже народна ријеч да се на муци познају јунаци, а ја бих се усудио да додам да се на муци рађају јунаци. Истина је да су наш народ данас опхрвала искушења са свих страна. Премда живимо у времену гдје се вјера, узета као исувише примитивна, потискује и исмијава; здрава наука одбацује као превазиђена, а празна и безвредна безобразно намеће, ипак то не значи да је вријеме да плачемо над својом судбином већ је то погодно тло на ком се рађају јунаци и свеци. Томе нас учи живот Св. Саве и цјелокупно искуство и историја наше Цркве. Мир и спокојство припадају оном свијету којем стријемимо.
Стога, ми сви као чеда Св. Саве не смијемо заборавити ријечи оног великог учитеља, али истовремено и страдалника за правду и ријеч Божју да “тамо гдје су ратови, тамо су и почасти; и гдје је борба, тамо је и вијенац“ (Св. Јован Златоуст)“, поручио је Епископ диоклијски Пајсије.
У културно-умјетничком дијелу академије наступили су хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, солисткиња Милица Радовић уз клавирску пратњу Нинославе Златковић и Николе Вучковића, као и инструментални извођачи — хармоникаш Богић Кецојевић, фрулаш Радован Сукновић и народни гуслар Бошко Вујачић. Програм је водила глумица Биљана Ђуровић.
Светосавску академију у оквиру јануарског репертоара програма „Никшићка културна сцена“ организивали су Епархија будимљанско-никшићка, Црквена општина Никшић и Општина Никшић.
Извор/фото: РТНК
Видео: Саборни храм Светог Василија Острошког – Никшић
