Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије, служио је данас, на празник иконе Пресвете Богородице Млекопитатељице, Свету службу Божију у Цетињском манастиру.
Преосвећеном Владици саслуживали су: ректор Цетињске богословије протојереј Благоје Рајковић, протосинђел Гаврило (Раичевић), јереј Георгије Јаковљев, јеромонах Теодор (Шљиванчанин) и јерођакон Теофан (Мухадиновић) уз молитвено учешће протојереја Арсенија Радовића.
Владика Пајсије вјернима је бесједио по прочитамом Јеванђељу.
На почетку је истакао да је сваки човјек дужан да се каје и да има за шта да се каје, те да у Цркви не постоји неутрална позиција- да човјек нити гријеши нити се поправља, иако људи често теже да се у томе нађу. Међутим, Владика је појаснио да то доводи до чамотиње и очајања, да је пасивност погрешан пут.
Потом је Преосвећени Владика диоклијски протумачио Посланицу апостола Павла Ефесима која се данас читала.
„Усмјерио бих вашу пажњу на само двије ствари о којима говори апостол Павле у овој Посланици. Он говори о изграђивању Цркве и о различитим даровима Духа Светога. Наравно, он овдје не говори толико подробно о даровима Духа Светога, али када говори о изграђивању Цркве, можемо извести закључак да није све савршено тј. да не можемо очекивати да Црква која се изграђује и која се усавршава, да све буде савршено, да све буде завршено. Него, чим каже се, Црква се изграђује тј. ми људи који се налазимо у Цркви -чланови те Цркве да се изграђујемо, да је на неки начин и природно да гријешимо.То не значи да Господ од нас очекује да гријешимо, да је то наш крајњи циљ, него просто, то је један процес који води ка савршенству и о томе, каже апостол: Да узрастемо у мјеру раста Христовог. Дакле, није циљ да останемо овакви какви јесмо, него да овај живот искористимо за изграђивање своје. Изграђујући себе ми изграђујемо и цијелу Цркву, тако да донекле и јесте природно у овоме животу да гријешимо и то само значи да се изграђујемо, да је наша савјест будна и ако је она будна , онда наравно да ће она да пробуди покајање и такав човјек слиједи увијек и иде ка Богу и поправља се и то је оно што Бог очекује од свакога од нас, а са друге стране, ово што апостол говори о даровима Духа Светога, значи да не можемо сами да се изградимо. Не можемо се изградити без Бога и без брата свога.
Владика диоклијски г. Пајсије на крају је поучио да то што сви имамо различите дарове значи да смо потребни једни другима, да не можемо сами живјети нити се сами спасити, јер је Бог устројио да царство небеско не можемо наслиједити без сабраће и свих људи који нас окружују.
„С тога и поука данашњег читања јесте да не клонемо када гријешимо него да тежимо да се поправимо, јер тако изграђујемо себе и цјелокупну Цркву и наравно да то чинимо у једној заједници која се зове Црква и која је живо тијело и живи организам.
Богу нашем који поправља и усавршава све наше недостатке нека је слава у вијекове вијекова Амин- закључио је Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије.
Лана Остојић
Фотографије Михаило Драшковић
