На 33. недељу по Духовима – недељу по Богојављењу, служена је Света литургија у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је старјешина овог светог храма протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића, протојереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића, док је молитвено учествовао прота Милун Фемић.
Благољепију богослужења својим појањем допринијели су појци Школе појања Свети Ђорђе, праћени вјерним народом Божијим.
Током Литурије поучном бесједом обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин :
,,Великим празницима претходи припрема – постови, а кроз црквена богослужења се припремамо за њих. А када дође сам празник, те велике догађаје опет празнујемо више дана. Зашто? Да бисмо у њиховој благодати учествовали, да бисмо је живјели и да би она постала саставни дио нашег бића и нашег живота. Тако Васкрс славимо све до Спасовдана, до Вазнесења. Божић смо славили, тако рећи, до Богојављења. Славимо Богојављење и настављамо да га празнујемо и до дана данашњег. Ова недјеља је посебна у богослужбеном поретку Цркве и назива се Недјеља по Богојављењу. Тако и даље учествујемо у радости празника.
Зашто је то тако? Зато што је то велики догађај – да се Бог открио у пуноћи, да је Бог наш Света Тројица: Отац, Син и Свети Дух, један Бог у три Лица. Зато је Црква установила да празновање таквих догађаја траје што дуже, ради наше душе. Али можемо рећи да те велике догађаје у ствари празнујемо свакога дана.
Ево, када је у питању Богојављење, када нам се Бог открио у пуноћи, ми сваки дан почињемо молитву у име Оца и Сина и Светога Духа, и тако сваки дан и завршавамо. Дакле, откривање Бога, Свете Тројице, у Цркви нам се непрестано догађа. И све то ради нас, ради нашег спасења, да бисмо ми у сусрет Богу ишли, да би Он постао темељ, циљ и смисао нашег живота, јер кад год од Њега одступимо, нисмо на правом путу.
Зато данашње Јеванђеље, које смо чули, а које је наставак јеванђелских читања од Крстовдана и Богојављења, говори како Господ одлази у незнабожачке крајеве, у Галилеју. Зашто? Да би се испунило пророштво – да ће се Господ настанити у тим крајевима, али и да би се показало да је Господ Исус Христос Спаситељ свих људи, свих народа, свих оних који у Њега повјерују и признају г+а за Бога и Спаситеља свога.
А којим ријечима је Господ, када је навршио тридесет година и након крштења, започео своју спасоносну мисију и проповијед Јеванђеља? Ријечима: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.“ Те исте ријечи прије Њега изговорио је и Свети Јован Крститељ. Можемо рећи да се тим ријечима спајају Стари и Нови Завјет.
Без покајања нема вјере у Христа. Без покајања нема живота у Христу. Без покајања не можемо смјестити Христа, а тиме ни Оца и Духа Светога, у своје срце. Дух Свети не силази тамо гдје нема покајања. Бог не обитава у гордом срцу. То нам Господ поручује својом првом проповиједи: ако желимо да будемо са Њим и да будемо Његови, без покајања то није могуће.
А шта је у суштини покајање? Покајање је темељ хришћанског живота, основ живота у Христу. То је окретање читавог нашег бића Богу, усмјеравање читавог живота ка Њему. То је остављање погрешних путева, мисли и дјела, и окретање од таме ка свјетлости. Као што каже данашње Јеванђеље: „Народ који сједи у тами и сјени смртној видје свјетлост велику.“
Та свјетлост је Христос. А пут до те свјетлости јесте покајање – да Христос буде у центру нашег живота. То нам поручује данашње Јеванђеље, али и Јеванђеље увијек, као и сам Господ и сви светитељи, међу којима и Свети Јован Крститељ.
Нека нам Бог дарује истинско покајање, да живимо по Богу, да се боримо са гријехом и да га из себе одстрањујемо, да не живимо по обманама овога свијета и овога вијека који нас одваја од извора живота, јер проблем није само у преступању заповијести, него у томе што се тиме одвајамо од свјетлости и од живота. Ко прекине заједницу са Богом и веже се за пролазне ствари, тај нема живота. А ко се веже за Бога, везао се за вјечност.
У томе је покајање: да увијек будемо везани за Онога који је извор вјечнога живота и спасења – Господа нашега Исуса Христа. Амин .“
Отац је на крају додао да се данас прославља и чудотворна икона Млекопитатељница, коју је Свети Сава донео из Јерусалима и која се данас налази у испосници у Кареји. Подсетио је и на предстојећи празник Светог Саве.
На Савиндан ће Света литургија бити служена у 8 часова, а уочи празника вечерња служба у 17 часова, због одржавања Савинданске академије у Музичком центру.
По примању Светих Христових дарова у Светој тајни причешћа, свештенослужитељи са парохијанима наставили су заједничарење у Светогеоргијевском дому, Црквене општине подгоричке.
Потом су часове веронауке за полазнике Школе Свети Ђорђе, и Свети Наум Охридски – одржале протинице Надица Радовић и Душка Станишић.
Елза Бибић
Фото/Видео:Дарко Радуновић
