Божићни концерт Дјечијег и мјешовитог хора “Свети превлачки мученици” одржан недавно у Великој сали Центра за културу био је снажан спој духовности, музике и заједништва. Мјешовити и дјечји црквени хор, који већ три године води диригент Ивана Комненовић, публици је приредио готово 50 минута непрекидног пјевања, без паузе, потврђујући завидну кондицију и уиграност ансамбла. О томе, такође, свједочи и њихов предходни хуманитарни концерт са сасвим различитим репертоаром, одржан прије само мјесец дана.
„Припреме за Божићни концерт трају дуго и захтевају много труда. Публика види завршни резултат, али иза тога стоји велики тимски рад“, казала је у нашем програму професорица Комненовић која је и дипломирала хорско дириговање на Музичкој академији у Новом Саду.
“Репертоар за концерт је пажљиво биран, јер смо желели да то буду традиционалне божићне песме које публика препознаје и које говоре о суштини празника – о рођењу Христовом. Посебну емоцију, донео је заједнички наступ дечјег и великог хора јер када се споје искуство и младост, настаје нешто посебно.То саборно певање је мени лично најепши део сваког концерта“.
О духовној димензији хорског пјевања говорила је и чланица хора, тенор Сњежана Мајсторовић, која је нагласила да хор у цркви има посебну одговорност:
„Пјевање у цркви није концерт. Хор је у служби литургије и кроз пјесму износимо молитву. То захтијева посебан унутрашњи доживљај. Када пјевам, литургију доживљавам потпуније него када сам само присутна као вјерник“.
Значајан допринос божићном концерту дали су и најмлађи – дјечји хор, који броји око 40 чланова. Млади солиста Николина Џабасан признаје да је пред наступ имала трему због које је готово колабирала, али да је концерт ипак протекао успјешно:
„На проби сам имала трему и мало ми је било тешко, али на концерту је све прошло добро. Било ми је лијепо да пјевам пред публиком а омиљена пјесма ми је „Божић нам стиже“.”
Њена другарица Мила Поповић истиче да посебно воли заједничко пјевање са старијим хором :
„Када пјевамо заједно са великим хором, добијемо неку посебну енергију и све звучи љепше. Баш сам уживала у божићним пјесмама, све су биле предивне“.
Ивана Комненовић наглашава да се у раду са дјецом води рачуна о томе да свако дијете добије прилику да се искаже:
„Свако дете има свој таленат и своју енергију. Не форсирамо их, већ им дајемо прилику да се изразе онако како осећају“. Хор редовно наступа и путује, а иза себе има и прво међународно такмичење хорова у Херцег Новом, што је било важно искуство за сазријевање ансамбла:
„Таква искуства показују хористима да могу више него што мисле. То је важан корак у развоју сваког ансамбла“.
Она истиче да је хор непрофитабилан и да велики део активности финансирају из својих средстава, уз подршку Црквене општине.
„Ово је прилика да позовем људе добре воље да нам помогну, јер наш хор не само да проноси добар глас Тивта и Црне Горе, већ и негује духовну традицију коју желимо да представимо и ван граница наше земље. Свака помоћ омогућава да хор настави с путовањима, наступима и едукацијом чланова, чиме се јача заједништво и квалитет хорског певања. Важно нам је да и даље ширимо лепоту музике и традиције, и свака подршка нам много значи“.
На крају, Снежана и најмлађи чланови упутили су позив свима који воле музику да им се придруже.
„Ко год воли да пјева, не треба да се плаши да неће моћи, да није довољно добар у томе. Све се научи. Хор је заједништво и подршка“.
„Вољела бих да нам се придруже и друга дјеца, да пјевају са нама“, казала је Николина, док је Мила додала: „У хору је лијепо и увијек нам је забавно.“
Радио Тиват
