Према предању, у годинама након дешавања описаних у Јеванђељима, Пресвета Богородица се бродом запутила на Кипар. Намеравала је да посети васкрслог Лазара из Витаније, Христовог пријатеља, брата Марије и Марте и првог кипарског епископа. У пратњи Богородице се налазио Св. апостол Јован Богослов.
Међутим, снажни ветрови су њихов брод непланирано усмерили ка Атосу, тада паганском Аполоновом светилишту. Сматра се да се брод насукао у непосредној близини манастира Ивирон. Пошто је ступила на копно, многобожачки житељи Атоса су одмах исповедили веру у Христа, што је уједно било и прво крштење на Атосу.
Одушевљена лепотом светогорске природе, Богородица се обратила Сину (Исусу Христу) са молбом да Атос буде Њен удео на земљи. Спаситељ је услишио молитву Мајке и Она је постала Заштитница и Игуманија читаве Свете Горе, која се до данас назива Богородичиним вртом.
