Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 21. децембра, у 28. недјељу по Духовима, са свештенством и вјерним народом служио је Свету архијерејску литургију у Саборном храму Светог Николе у Радованићима на Луштици.
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је на почетку Литургије у чин чтеца постригао студенте теологије Јована Манојловића и Данијела Радовановића.
На крају Свете службе Божије Митрополит Јоаникије је поучио сабране архипастирском бесједом у којој је говорио о посту и припремама за велики празник Рођења Христовог.
„Идући ка великом празнику ми се унапријед радујемо великом догађају нашег спасења – Рођењу Богомладенца Христа и спремамо своја срца и своје душе, своје мисли припремамо за велики празник. Као што је и Света црква наложила, треба се припремити па због тога и постимо постове уочи великих празника: Божића, Васкрса, Петровдана и Успења Пресвете Богородице. А посебно се наравно држи до овога Божићнога и Васкршњега поста“, казао је Архиепископ цетињски, додавши да сви који су ушли у тајну поста знају вриједност тога подвига и колико је он драгоцијен и спасоносан за наше душе и за наше спасење, али и за наше и духовно и тјелесно здравље и очишћење.
У току поста имамо нарочити подвиг уздржања од мрсне хране и сувишног јела и пића, али оно што је најважније, како је истакао Владика, је да нас тај тјелесни пост уведе у тајну духовног поста, да научимо да се уздржавамо од злих мисли и намјера:
„Да умјесто онога што је лоше и што нас помрачује, у своју душу насађујемо добре мисли и намјере, добра расположења, свијетла осјећања и љубав Божију да смјестимо у своју душу и у своје срце. И то је заправо циљ поста – да припремамо цијело своје биће, своју душу и своје срце да у њега смјестимо Богомладенца Христа.“
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је подсјетио да је наш народ, кроз сву своју историју, управо захваљујући тој дисциплини да пости и да се Богу моли и своју вјеру љуби, успијевао да сачува православну вјеру и наше светиње:
„То нас је одржало кроз нашу историју, сјећајући се наших великих предака од Светог Јована Владимира, Светога Саве и Светога Симеона, Светих Немањића, а Бог нам је давао у свим временима да имамо велике личности као што је Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски, у новије вријеме Свети Владика Николај, отац Јустин Ћелијски, Свети Мардарије Љешанско-либертивилски, просветитељ америчког континента, Свети Севастијан (Дабовић), чудесна личност родом са Приморја, а ево прослављамо и нове свештеноисповједнике и свештеномученике. Недавно смо прославили Светога Кирила Баошићког и далматинског, који је управо страдајући за свету вјеру православну заслужио вијенац правде вјечне. Велика личност, велики Божији угодник, а не мањи од њега је и нови свештеномученик Михаило Барбић који је пострадао, на правди Бога оклеветан, не зна му се гроба ни мрамора, пострадао од братске руке.“
Указавши на то да је лакше кад страдамо од туђинскога народа, него када гинемо од своје браће те да то искуство као народ нажалост имамо, па имамо зашто да се кајемо и Бога молимо, као народ, да нам опрости наше гријехе, Владика је констатовао да имамо премного међусобних сукоба и у нашим породицама, али и на свим другим нивоима и односима. Зато је наш народ, знајући све то, имао сјајан обичај, заиста хришћански обичај, да се измиримо са свима. И тај обичај се баш практиковао уочи Божића:
„Да тражимо опроштај од свих с којима смо имали тешкоћа и проблема, неспоразума, а тога имамо наравно скоро свакога дана, али је важно да се пред празник измиримо да бисмо прославили празник у миру и слози, у братској љубави у братском разумијевању. Ти наши неспоразуми немају у суштини никаквог основа, ђаво подмеће разна искушења а ми се на то упецамо и онда од некога малога проблема, од труна видимо брвно. Од тога труна видимо непремостиву препреку према брату своме, а кад сагледамо то у истини како јесте, то су ситнице – људске слабости и искушења – преко којих треба прећи. Зато смо имали тај обичај, ма шта да је, да тражимо опроштај пред Божић да се измиримо са ближњима својим. Прије свега у својој породици тражимо опроштај да бисмо у миру дочекали празник. Наравно и са комшијама, пријатељима, кумовима, са онима са којима смо у додиру буду нека искушења која увијек треба превазићи.“
Један од наших дивних обичаја који данас прослављамо су и Детинци, а наредних недјеља слиједе Материце и Оци, које је исплела наша народна побожност и душевност кроз вјекове. У овим припремним недјељама пред Божић народни обичаји су да најпре оци и мајке „везују“ своју дјецу, а они се даровима „дријеше“, у недјељу која слиједи, Материце, „везују“ се мајке и оне се „дријеше“, а у недјељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и дјеца „везују“ оце, а они им се „дријеше“.
„Дијете на које ми данас указујемо је Богомладенац Исус Христос. Онај који је донио спасење и обновљење роду људскоме и који је донио радост и измирење, и са Богом и са људима и са својом савјешћу. У име Богомладенца Христа вршимо и данашњи празник и следеће празнике који долазе. И то што дјеца везују своје родитеље или обратно, како се то све већ збива по нашим домовима, то је све у спомен Онога који је био свезан ради нас људи и ради нашега спасења, да би нас ослободио од свеза гријеха и таме и смрти. Господ Исус Христос је тај који нам је донио ту слободу од наших свеза, па то изображавање наше приликом везивања указује управо на Њега Богомладенца Исуса Христа који је касније пострадао, који је био свезан и оклеветан и својим понижењем нас узвисио“, бесједио је Митрополит Јоаникије.
На крају свог поучног слова Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао да је велика тајна Христовог доласка и Његовога дјела и да треба увијек да се удубљујемо да ли смо разумјели смисао наше вјере, али и смисао живота:
„Господ Исус Христос нам је вратио смисао живота и данас када људи имају све, али су врло често изгубили смисао живота, треба да се врате својој вјери. Да се врате Христу Господу, да се врате Богу живоме истинитоме, који је извор и живота и смисла и радости. Нека буде срећан овај данашњи празник, недјељни дан и празник Детињци и нека божићна радост, која нас већ осјењује, испуни наша срца да у радости прославимо Рођење Христово, да једни с другима измиримо и да заједно славимо Христа Богомладенца са беспочетним Оцем Његовим, и са пресветим и благим и животворним Духом Његовим. Свима на здравље и на спасење и на многа и блага љета! Амин, Боже дај!“
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
