Песник Андрија Радуловић, нови је лаурет престижне награде „Златни орфеј“, за 2025. годину. Ову одлуку једногласно је донео Жири 40. Међународног књижевног фестивала „Српско перо“ у Јагодини, у саставу Бранислав Зубовић, песник, (председник), Иван Лаловић, песник и Милан Јаковљевић, председник Савета фестивала. Награда „Златни орфеј“ додељује се истакнутим песницима за свевремени печат и трајно присуство у српској културној баштини.
Међу добитницима ове награде, која се додељује од 2000. године, налазе се и Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Слободан Ракитић, Перо Зубац, Петар Пајић, Адам Пуслојић, Иван Растегорац, Срба Игњатовић, Бајо Џаковић, Драгомир Брајковић, Братислав Милановић Милановићи, Момчило Бајагић Бајага и други.
Награда се састоји од уникатне повеље и новчаног износа.
У саопштењу жирија, које потписује Милан Јаковљевић, председник 40. Међународног књижевног фестивала „Српско перо“, наводи се да је Андрија Радуловић један од најзначајнијих и најпревођенијих савремених српских песника.
„Његов аутентични истанчани песнички глас, који нам открива саму суштину језика, дубоко се утабао у српску поезију. Радуловићева поезија помера животна правила дајући им суштинско значење, дочим речима даје творачку снагу. Ту се управо види значењска сложеност Радуловићеве поетике која уздиже песму изнад свега и обиљем симбола, открива читав један свет у свим сферама живота. Зато књижевна критика истиче аутентичност, богату хроматику, орнаментику језика и духа са метафизичким просевима, однос човјека и природе, његову културу стиха и посебан инструмент за ослушкивање најтананијих потреса људске душе“, наводи се у саопштењу.
Андрија Радуловић рођен је 1970. године у Подгорици. Завршио је Педагошки факултет на Новосадском универзитету.
Објавио је следеће књиге поезије: Поглед с моста (1994), Знак у пијеску (1995), Поноћ на Дону (1997), Огњено ребро (1998) , Анђео у пшеници (2002), Снијежна азбука (2007), Звоно (поема, 2008), Бивше краљевство (2010), Бијела пчела Волта Витмена (2015), Снијежна азбука (аудио књига, чита Д. Ђоновић, 2017), Кад бих плакао као виноград (2018), Генерал и ласта (2021), Генарал и ласта (аудио књига, 2022), Откуп (2023), Старац и Аргентина (2024), као и пет књига на руском, бугарском, румунском и словеначком језику.
Добитник је следећих књижевних награда: Игуман Стефан; Грамота (Бугарска); Носиде (Италија); Аниноаса (Румунија); Златна значка КПЗ Србије; Вукова повеља; Кочићево перо; Божидар Вуковић Подгоричанин; Марко Миљанов; Златно перо Русије; Тверска Грамота, (Русија); Борис Корнилов (Русија); Симо Матавуљ; Печат вароши сремско-карловачке; Радоје Домановић; Небојша Деветак; Награда Девети децембар Општине Даниловград, Печат Херцега Шћепана. Добитник је и највећег државног признања у Црној Гори Тринаестојулске награде.
Андрија Радуловић има статус Истакнутог културног ствараоца, који му је додијелило Министарство културе и медија Црне Горе.
Поезија му је превођена на: руски, енглески, бугарски, италијански, румунски, шпански, грчки, мађарски, арапски, дански, словеначки, македонски, пољски, шведски, украјински, француски, бјелоруски, њемачки, хебрејски, чешки, словачки, свахили, бенгалски, турски, татарски и јерменски језик. Андрија Радуловић је директор Умјетничке колоније у Даниловграду.
