Будите јаки у Господу и у сили силе Његове (Еф. 6,10).
Знамо добро ове ријечи. Оне нису слоган, нису морално правило, већ сажети израз темељног принципа нашег духовног постојања. Ипак, како да ово спроведемо у праксу? Одакле нам снага? У кога да гледамо кад нам земља измиче испод ногу? Апостол једноставно одговара:Не ојачај својом, него силом Божијом.
Не смијемо се ослањати само на властиту снагу, вољу, карактер или психолошке технике. Све ово функционише само ако нам је моћ дата одозго. А за ово не морамо нигдје да идемо или да тражимо било шта. Бог је увијек ту, поред нас. Ми смо ти који смо можда далеко од Њега.
Христос је победио гријех, смрт и пале анђеле. Али, битка се ту није завршила. Моћ зла, иако поражена, наставља да се жестоко опире. Учврстила се у упоришта људских срца. Кнез који „чини децу непослушности“ (Еф. 2:2) подијелио је свијет на два табора, а ми стојимо на самој линији фронта. Зато апостол учи: „Устани против лукавства ђавола“.
Зло није само људска корупција; то је тврдоглави духовни отпор, а сваки гријех у свом коријену има демонски утицај. Овај рат се не може завршити сам од себе, без нашег учешћа. Његов исход је или царство небеско или пакао вјечних мука. Ово је цијена наше побједе или пораза. Гдје да нађемо снагу за ову борбу? Од премудрости Христове, од молитве, од созерцања. Да бисмо то урадили, морамо учинити Јеванђеље критеријумом и мјером сваке животне околности – оријентишући се не по вијестима, већ по ријечи Божијој. Оснажити се у Господу не односи се само на молитву, већ на цио наш живот – породицу, посао и друштвени живот. Гдје год да стојите – будите ојачана; који год положај да имате – тражите милост; шта год да радите — претворите то у пут ка Христу.
Свети Серафим Саровски је рекао Мотовилову: „Желиш ли више благодати? Моли се, пости, чини милостињу и добићеш је. Ради Христа ради све што можеш, и Дух Божији ће се умножити у теби.“
Пустите Бога у најобичније ствари свакодневног живота. Ако вас неко увриједи, немојте се огорчити.
Ако вам неко згреши, опростите.
Овим ћете црпити снагу Божију. Ово је први корак милости. Ако сачувате мир у души и породици, ово је други корак и тако даље.
Учврстите се у Господу и у малим стварима, и добићете обиље благодати Духа Светога. У свијету гдје хиљаде гласова вичу: „Погледај ме“, „Будите као ја“, каже апостол Павле: Будите моји следбеници, као што сам и ја Христов“.
Учврстите се у Господу и у малим стварима, и добићете обиље благодати Духа Светога. У свијету гдје хиљаде гласова виче: „Погледај ме“, „Будите као ја“, апостол Павле каже: „Будите моји сљедбеници, као што сам и ја Христов“.
Морамо тражити оне који сами стоје пред Богом. Гледајте на оне који чувају мир срца. На оне који понизно живе Јеванђеље. На оне који „без страха излазе у битку“. То могу бити свеци који су ушли у небески град, или савремени пастири. Можда ћемо чак наћи такве примјере међу онима који живе поред нас.
Али прије свега, слушајте Христа који свакоме од нас каже: Будите храбри; Ја сам побиједио свијет (Јован 16:33). Апостол Павле нас не позива на малодушност, узнемиреност или панику — већ на храброст. Чини се да каже: „Господ је с нама. Изађи у бој без страха и забуне.“ Укријепити се у Господу значи ићи к Њему са вјером, а не чекати да благодат падне на нас са неба. Бог не каже: „Само чекај, и једног дана ћу ти помоћи. Не. Он каже: „Већ сам овде. Не бојте се, будите храбри.“ Плахост је мала унутрашња издаја, као да говоримо Богу: „Нећеш ти ово успети“. Али вјера је чврсто знање да је Бог јачи од свих непријатеља. Ако је Бог с нама, ко може бити против нас?
Живимо у тешком времену, али не и безнадежном. Чак и најмрачнија времена постају вријеме за храброст. Бог никада не предаје свој положај. И ако будемо чврсти у чињењу добра, свака побједа ове врсте ће нас приближити Богу.
Тако ћемо моћи да идемо путем вјере, одржавајући срце живим, свијетлим и Христом испуњеним.
Митрополит запорошки и мелитопољски Лука (Коваленко)
Извор: Orthodox christianity
