У организацији ЈУ „Захумље“, а у оквиру децембарског репертоара програма „Никшићка културна сцена“, представљен је роман „Робиње – између легенде и стварности“ Вукосава Делибашића. Ријеч је о штиву које наставља традицију историјског романа у српској књижевности.
Роман „Робиње – између легенде и стварности“ доноси нову књижевну слику Смаил-аге Ченгића, његове мајке Амине и робиње Ирме, ослањајући се на историјске догађаје који фабули дају ритам и дубину. Делибашић је изградио естетски и умјетнички заокружено и жанровски важно дјело у оквиру национално-историјског романа.
„Ријеч је о оригиналном, начином обликовања и предметом увјерљивом и језиком адекватном дјелу, писаном у традицији национално – историјског романа. Ово дијело се базира на слици живота једне племићке муслиманске породице, у тешком и драматичном времену сурове турске окупације наших земаља. Радња се везује за неколико особених ликова, то су Амина, Ирма и Смаил ага Ченгић. Приказани историјски догађаји обогаћују и динамизирају фабулу, чиме је остварена психолошка вјеродостојност главних јунака. Пресек слојевите структуре Делибашићевог романа открива богатство његових многоструких порука и значења, које је у сфери универзалне умјетничке комуникације и филозофских контемплација задиру у саму бит живота и освјетљавају колоплет опште егзистенције. Људска недовољност несавршеног живота испољава се у сукобима појединаца, групација, народа, у антагонизмима њихових обичаја вјера и идеологија“, навео је, уз остало, у аналитичком приказу др Будимир Алексић.
Делибашић, јасно структурираним и оригиналним приповиједањем, увјерљиво осликава ликове, друштвене слојеве, вјерске и етничке групе у једној изразито конзервативној средини, истовремено разоткривајући њен крајње нехуман однос према женама.
„И ово данашње је историјско, пуно турбуленција, сукоба, антагонизама и нетрпељивости, као што је било и вријеме које је у свом роману Робиња између легенде и стварности васкрсава Вукосав Делибашић. Дакле радна је несумњиво занимљива питка и пријемчива за савременог читаоца, тако да ријеч о једном несумњиво веома вриједном дјелу са становништва естетског, књижевно – умјетничког“, поручио је Алексић.
Аутор истиче да га је Смаил-ага Ченгић привукао као сложена и контрадикторна историјска личност, која до сада није добила потпун књижевни портрет.
„Смаил ага Ченгић је врло инспиративна личност за роман, његов живот није никада оживљен у једном књижевном дијелу. Био је интригантна личност, контрадикторан у својим ставовима, као господар, некад мудар а некад зао. Није имао милости ни према својима, био је одан искључиво Султану и Станболу“, казао је Вукосав Делибашић.
Један од кључних слојева романа је положај жена тога доба и њиховог живота између патње, покорности и ријетких тренутака наде. Због тога је прича отворена перспективом мајке – емотивном и симболичном осом приповиједања.
„Нико на свијету није постао без мајке, па сам роман почео од његове мајке, која је била Ђурђијанка, односно Грузијка – хришћанка. Мајка не бира средства да заштити сина, молила се да јој се жив врати са школовања из Станбола. Жене су биле робиње у свом а и у туђим народима, њихове судбине биле су веома тешке у Црној Гори и Херцеговини, у ондашњем муслиманском и православном свијету”, рекао је аутор.
Одломке из романа казивали су Наташа Лалатовић и Михаило Перошевић, а програм је водила Кристина Радовић, уредница у ЈУ „Захумље“.
Вукосав Делибашић, члан Удружења књижевника Црне Горе, аутор је седам књига поезије и прозе. Најављеним четвртим романом, наговјештава нови искорак у свом књижевном раду, који је започео након пензионисања, прије једанаест година.
Извор: РТНК
Фото: ЈУ „Захумље“
