На празник Ваведења Пресвете Богородице у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј Остоја Кнежевић. Саслуживали су протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и Игор Балабан, јереји: Велимир Бугарин и Константин Дојић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Празничном бесједом сабранима се обратио протојереј Остоја Кнежевић, честитајући овај велики празник када је Пресвета Богородица уведена у Храм.
Тумачећи данашње јеванђелско зачало, које се завршава ријечима: Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је, које су биле Христов одговор жени која је слушајући ријечи Господње казала: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао, о. Остоја је казао да је Господ од свих врлина Своје Мајке највише истакао Њено смирење и послушање према ријечи Божијој.
Прота је, говорећи о празнику Ваведења Пресвете Богородице у Јерусалимски храм, казао да овај догађај – када су праведни родитељи Свети Јоаким и Ана довели трогодишњу Марију у Јерусалимски храм да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме – означава почетак службе Пресвете Богородице Богу и храму.
У даљем обраћању он истиче значај храма као мјеста сусрета Бога и човјека, повлачећи паралелу са садашњим временом, гдје смо окружени бројним црквама у поређењу са ондашњим Израиљем који је имао само један храм. Но иако су мјеста гдје су многи поклоници живјели била удаљена у односу на Јерусалимски храм, људи су се трудили да га посјете бар једном годишње.
Подсјетио је прота како је првосвештеник Захарија на чудесан начин увео младу Марију не само у храм, него у Светињу над светињама — просторију неприступну мирјанима, у коју није било допуштено да улазе ни свештеници, већ само првосвештеник, и то једанпут годишње. Говорећи о предметима који су чувани у Светињи над светињама – плочама Завјета, Ароновом штапу и Небеској мани – прота их је повезује са Пресветом Богородицом позивајући се на црквене химне, пјесме, које управо описују Пресвету Богородицу као „процвјетали штап Аронов“ и која се слави као Она кроз коју је „клетва укинута“ и кроз коју је „радост засијала цијелом свијету.“
У својој бесједи протојереј Остоја Кнежевић је посебно истакао потпуно предање Божијој вољи Пресвете Богородице од раног дјетињства па све до краја Њеног живота и подсјетио на Њен одговор на Благовјештењу, када је пред Светим архангелом Гаврилом казала: Eвo слушкиње Господње – нека ми буде по речи твојој, илуструјући овај примјер као еклатантан у домену беспрекорне послушности и смирења и вјере пред Богом, који заправо и јесте примјер свима нама људима у свим временима и епохама без разлике и остатка.
„Та њена спремност да се одазове промислу и провиђењу Божијем о себи, јесте велики подстрек и путоказ свакоме од нас, да и ми у нашим животима када се налазимо пред неизвјесностима, када се налазимо на раскршћима нашега живота, увијек имамо у себи и у свом срцу и свом уму, ове мисли: Ево слушкиње Господње, ево слуге Господњег, нека ми буде по ријечи твојој! Да се препустимо Божијем промишљању о нама и да живимо у Божијем благослову, и да живимо благословом Пресвете Богородице и да се хранимо Њеном вјером и Њеном снагом и Њеном скрушеношћу и послушношћу пред Божијим промислом. Данас је овај дивни празник Њеног уласка у храм Божији који нас опомиње и на светињу Пресвете Богородице и на светињу храма Божијега као мјесто сусрета Бога и човјека и мјесто узрастања духовног свакога човјека.“
На крају свог пастирског слова прота Остоја пружа и сагледавање историјског контекста овог празника, наводећи да је Света Јелена, мајка Светог цара Константина, у IV вијеку у Јерусалиму изградила управо цркву посвећену празнику Ваведења Пресвете Богородице, и да је до VII вијека цијела Црква почела да прославља овај празник. Такође, објашњава да је значајно што се празник налази на почетку Божићног поста управо као припрема за сједињење и заједницу са Христом у срцу сваког човјека.
„Радујемо се овоме празнику и славимо га и није случајно да се управо прославља на почетку Божићнога поста, јер кроз овај празник ми се припремамо да у своја срца уведемо Богомладенца Христа, да се Христос зацари у нашим срцима што није процес једнога тренутка, него процес цијелог нашег живљења и стремљења. Нека би дао Бог да наше срце постане храм Духа Светога, храм Богомладенца Христа“, поручио је протојереј Остоја Кнежевић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
