Влада Србије донијела је данас одлуку којом се за културно добро од изузетног значаја утврђују вез на платну „Похвала монахиње Јефимије – покров за мошти кнеза Лазараˮ.
„Чланови Владе усвојили су и Одлуку да се „Похвала монахиње Јефимије – покров за мошти кнеза Лазараˮ утврди као културно добро од изузетног значаја, јер је тај музејски предмет веома важан за културни и историјски развој српског народа у средњем веку, посебно у периоду након Косовске битке, која је била једна од преломних тачака у историји Србије“, саопштено је из Владе Србије.
Највећи део покрова украшен техником златовеза, сребрном позлаћеном жицом, на основи од црвене атлас свиле испуњен је текстом извезеним у 26 редова.
Ово културно добро представља специфичан спој дела литерарне и примењене уметности и показује лирски израз личне и народне трагедије оличене у мученичкој смрти кнеза Лазара.
„Због културног, историјског и друштвеног значаја и изузетног доприноса креативном стваралаштву у прошлости и у савремено доба, а као јединствен пример из времена у коме је настало, ово оригинално дело обележило је културу и историју на размеђу XIV и XV века, због чега заслужује статус културног добра од изузетног значаја“, истиче се у саопштењу Владе Србије.
Похвала кнезу Лазару израђена је као покров за мошти, односно одсечену главу кнеза Лазара. Извезена је златним и сребрним нитима на црвеној атлас свили и представља једно од најзначајнијих литерарних дела средњовековне српске књижевности.
Покров је извезла монахиња Јефимија или Јелена Мрњавчевић, која је била је кћи угледног властелина у држави цара Душана, ћесара Војихне, намесника области око града Драме (сада северна Грчка), а пре замонашења била је жена деспота Јована Угљеше Мрњавчевића, који је био господар у крајевима око града Сера.
После погибије мужа у Маричкој бици 1371. године, Јефимија је живела на двору кнеза Лазара у Крушевцу код своје рођаке кнегиње Милице, а после Косовске битке (1389), помагала је Милици и њеним синовима Стефану и Вуку у управљању државом. Као монахиња живела је касније у манастиру Љубостиња, задужбини кнегиње Милице. Ту је 1402.године извезла Похвалу на покрову за кивот Светог кнеза Лазара.
Јефимијин покров се чува у Музеју Српске православне цркве у Патријаршији у Београду.
Јефимијина похвала светом кнезу Лазару
У красотама овога света васпитао си се од младости своје
о нови мучениче кнеже Лазаре,
и крепка рука Господња међу свом земаљском господом
крепког и славног показа те.
Господствовао си земљом отачаства ти
и у свим добротама узвеселио си уручене ти хришћане
и мужаственим срцем и жељом побожности
изашао си на змију
и непријатеља божанствених цркава,
расудивши да је неистрпљиво за срце твоје
да гледа хришћане отачаства ти
овладане Измаилћанима,
не би ли како ово постигао:
да оставиш пропадљиву висоту земаљског господства
и да се обагриш крвљу својом
и сјединиш са војницима небескога цара.
И тако две жеље постигао јеси:
и ЗМИЈУ убио јеси
и мучења венац примио јеси од Бога.
Сада не предај забораву вољена ти чеда
која си сирота оставио преласком ТВОЈИМ,
јер откако си ти у небеском весељу вечном,
многе скрби и болезни обузеше вољена ти чеда
и у многим скрбима живот проводе,
пошто су овладани Измаилћанима.
И свима нам је потребна помоћ твоја,
те се молимо моли се заједничком Владики
за вољена ти чеда
и за све који им с љубављу и вером служе.
Тугом су многом здружена вољена ти чеда,
јер они што једоше хлеб њихов подигоше на њих буну велику
и твоја добра у заборав ставише,
о мучениче.
Но ако си и прешао из живота овога,
скрби и болезни чеда својих знаш
и као мученик слободу имаш пред Господом,
преклони колена пред Владиком који те венчао,
моли да многолетни у добру живот
вољена ти чеда проводе богоугодно,
моли да православна вера хришћанска
неоскудно стоји у отачаству ти,
моли победитеља Бога
да победу подари вољеним ти чедима,
кнезу Стефану и Вуку,
за невидљиве и видљиве непријатеље,
јер ако помоћ примимо с Богом,
теби ћемо похвалу и благодарење дати.
Сабери збор својих сабеседника, светих мученика,
и са свима се помоли прославитељу ти Богу,
извести Георгија,
покрени Димитрија,
убеди Теодоре,
узми Меркурија и Прокопија
и четрдесет севастијских мученика не остави,
у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена,
кнез Стефан и Вук,
моли да им се пода од Бога помоћ,
дођи, дакле, У помоћ нашу, ма где да си.
На моја мала приношења погледај
и у многа их урачунај,
јер теби не принесох похвалу како приличи,
већ колико је могуће маломе ми разуму,
па зато и мале награде чекам.
Но ниси тако ти, о мили мој господине и свети мучениче,
био малодаран у пропадљивом и маловечном,
колико више у непролазном и великом,
што примио јеси од Бога,
јер телесно страну мене у туђини
исхрањивао јеси изобилно,
те сада те молим обоје:
да ме исхраниш
и да утишаш буру љуту душе и тела мојега.
Јефимија усрдно приноси ово теби свети.
Приредила: В. Д.
Фото: Музеј СПЦ
