По први пут од 1990. године, чудотворна икона Пресвете Богородице Кикоске изнесена је, у ноћи 22. новембра, из Манастира Кикос у планинама Тродос. Манастир Кикос је православни манастир на Кипру. Основао га је византијски цар Алексије I Комнин у 11. вијеку. У манастиру је служено свеноћно бденије са крсним ходом који је предводио Митрополит кикоски и тилиријски г. Никифор, уз учешће братства два велика манастира – Кикоса и Махере – и хиљада ходочасника. Изношење иконе је изузетно ријетко — ово је било тек четврто у историји. У претходним вијековима, Кипрани су се често обраћали „Даждоносној Богородици“ («Αγία Μαρία της Βροχής») током периода суше. У својој бесједи, Митрополит Никифор подсјетио је на чуда повезана са иконом и изразио наду да ће, заступништвом Пресвете Богородице, Господ подарити Кипру дуго очекивану обнову земље и крај суше.
Молебни за кишу служени су усред тешке ситуације са водом на острву. Према локалним медијима, дуготрајна суша је довела до пада нивоа воде у акумулацијама на критичне нивое, а кипарске власти разматрају покретање програма за изазивање кише. Метеоролози упозоравају на ризике по пољопривреду и снабдијевање водом ако се ускоро не усвоји рјешење.
Кикоска икона Богородице, једна од најважнијих светиња Кипра, поштује се као чудотворна од XI–XII вијека. Према предању, насликао ју је апостол Лука, али истраживање археолога Јоргоса Сотиријуа датира слику у 12. вијек, са каснијим рестаурацијама. Управо у то вријеме, према предању, икону је на Кипар донио византијски војни командант Мануил Вутумит и смјестио је у новоосновани манастир Кикос. Од давнина је била прекривена златним велом и нико није могао да види њена лица. Иконографски, ова икона припада типу Богородице Умиљење (грч. Елеуса)„Елеуса“: Богородица држи дијете, које је притиснуто уз њен образ; карактеристичан детаљ је покрет Христових ногу и руку, дјелимично скривен испод мафориона. До 12. и 16. вијека икона је постала широко распрострањена: познато је отприлике двадесетак раних копија.
