Хришћански пост води поријекло од Господа Христа. Господ је и сам постио четрдесет дана, прије него је почео да проповиједа Своју науку спасења, као што су, прије Њега, постили и Пророк Мојсије и други Пророци.
Постили су и Свети Апостоли, Свети Мученици и Подвижници, и сви православни хришћани кроз вјекове.
„Постје све Свете руководио у животу по Богу“, каже Св. Василије Велики.
Прва заповијест Божија у Рају била је управо заповијест опослушности Богу кроз пост, тј.заповијест о уздржању. Отуда је и први човjеков гријех био гријех против послушања поста.
Пост је неопходан за човјеков живот у Христу и за спасење: као што у гријеху учествују и душа и тијело тако је потребно да у стицању врлине и ослобођењу од гријеха учествују обоје: и душа – молитвом, и тијело – постом.
Циљ поста је очишћење тијела, јачање воље, духовно уздизање душе. Постећи и молитвено подносећи тегобе тјелесног поста, хришћани се сjeћају Христових Страдања за њихово спасење и, истовремено, припремају за сједињење са Христом васкрслим – у Светоме Причешћу.
Прави пост има двије стране: тјелесну и духовну. Постс е састоји у вољном уздржавању од мрсне хране (животињскога поријекла), али и од преједања посном храном. Међутим, оно што је од првенственога значаја у посту јесте уздржавање од рђавих мисли, жеља, ријечи и дјела.
Пост умножава љубав и молитву, као и спремност за вршење свих јеванђељских заповијести и стицање јеванђељских врлина.
Душа има два крила којима лети к Небу: пост и молитву. Пост је лијек за многе душевне и тјелесне болести, као и лијек од сваког демонског дејства у човјеку. Сâм Спаситељ је рекао: Овај род се изгони само постом и молитвом (Мт. 17, 21). Човјек се, дакле, без поста и молитве не може ослободити гријеха, страсти и порока, тј. ропства сатани. Постом се душа и тијело човјеково припремају да постану живи храм Духа Светога. Истински духовни живот и узрастање у Богопознању су незамисливи без православног поста.
Постоје вишедневни тј. вишенедјељни постови: Божићни (уочи Божића), Ускршњи или Велики пост (уочи Ускрса), Петровски (уочи Петровдана), Госпојински (уочи Велике Госпојине).
Постоје и једнодневни постови: сваке сриједе и петка (сем разријешених, „трапавих“ седмица), пост на Крстовдан уочи Богојављења (5/18. јануар), на Усјековање главе Св. Јована Претече (29. август/11. септембар), и на Воздвижење Часнога Крста (14/27. септембар).
Из књиге ”Нема љепше вјере од хришћанске” блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија
Манастир Острог & Светигора 2012. године
