Манастир Дохијар на Светој Гори основан је крајем 10. века и носи назив по послушању оснивача, монаха Јефтимија, првобитно сабрата Велике Лавре. Будући да је монах Јефтимије руководио простором са манастирским залихама, тј. обављао послушање дохијара у Великој Лаври, назив његовог манастира у преводу са грчког језика има значење „подрумарев“ манастир. Налази се на узвишењу крај мора, при западној обали атонског полуострва, што је нажалост био повод честих напада непријатеља и страдања манастира кроз историју.
Утврђење је опасано високим зидинама и кулама и испуњено мноштвом грађевина, пространом трпезаријом и католиконом у средишњем делу. Саборни храм из 16. века је осликан живописом изузетне лепоте у маниру критске школе. У припрати католикона посебну пажњу привлачи фреска румунске принчевске породице, иначе других ктитора манастира. Осим католикона, унутар утврђене целине постоји и шест параклиса. Манастирска библиотека чува око 400 веома вредних рукописних књига. У средњовековним списима се може пронаћи и податак о доброчинствима цара Душана према овој светогорској обитељи у преломним моментима.
Ипак, Дохијар је најпознатији по чудотворној икони Пресвете Богородице Брзопомоћнице, истовремено и највећој манастирској светињи.
Слава Дохијара је празник Сабора Светог архангела Михаила. Забиљежено је да је чобанин по имену Василије нашао благо на манастирском метоху у Палеохори, на полуострву Ситонија. Док је благо допремао у манастир, његови сапутници реше да га опљачкају и баце у море. Њихов наум су спречили арханђели, спасили младића и пренели у манастир. Поучени тим чудом, калуђери одлуче да главну цркву посвете Светим арханђелима, а Василије се замонашио под именом Варнава и касније је на игуманском престолу наследио Неофита.
Дохијар је десети манастир у светогорској хијерархији.
Извор: Манастир Хиландар
Фото: ТВ Храм
