Када у Грчкој земљи цароваше Јустин y земљи Омиритској ступи на престо безакони цар, по имену Дунаан, Јеврејин по рођењу и по вери, хулитељ хришћана. Сви саветници његови, слуге, и војници беху или Јевреји или незнабошци који се клањаху сунцу, месецу и идолима. Он страховито гоњаше Цркву Божију, мучећи и убијајући верне. Желећи да заврши безбожни посао, нареди да дођу к њему сви угледни људи и власти градске. И дођоше к њему сви: чесни старци и начелници, угледни људи и богати. Усред њих налажаше се блажени Арета, највећи по разуму, звању и честитости, и најстарији по годинама: имађаше деведесет три године. Цар је на све начине покушавао их приволети да живе по јеврејском закону. Не успевши погуби им жене и децу. Свете мученике то непоколеба, и Св. Арета рече цару: “Не оклевај више, него чини што хоћеш, јер ти видиш нашу решеност; сазнао си наше мишљење и убеђење, да не може бити да се ми одрекнемо Христа и следујемо твоме безбожју.” Видевши да су несавитљиви, цар их све осуди на смрт. Блажену кончину примише триста четрдесет људи.
Тропар (глас 1):
Страдањима Светих, који су пострадали за Тебе, умољен буди Господе, и све наше болести исцели, молимо Ти се, Човекољупче.
