Празник Преподобног Киријака Отшелника – Михољдан, молитвено је прослављен у Острогу, у 18. Недјељу по Духовима, 12. октобра 2025. љета Господњег.
Протојереј Стефан Миловановић из Епархије будимљанско-никшићке началствовао је Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, а саслуживала су му острошка сабраћа архимандрит Мирон и јеромонаси Роман и Натанаило.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког игумана архимандрита Сергије, монаштва и вјерног народа.
Прије причешћивања вјерних сабранима је бесједио о. Стефан, тумачећи јеванђелску причу о догађају када апостоли са Христом иду на језеро да лове рибу и када им Господ каже да ће бити ловци људи.
– Господ долази на Генисаретско језеро, зове Симона и говори му да уђу у лађу и да се отисну од обале мало дубље на језеро и одатле почиње да проповиједа. А онда говори Симону да узми своје мреже и баци их у језеро. Симон му одговара да су сву ноћ бацали мреже и да ништа нијесу ухватили. Господ му понавља да баци своје мреже мало дубље, и он послушавши Господа баца своје мреже. И када почели да их извлаче мреже су почеле да пуцају колико је рибе било. Симон је потом позвао своје пријатеље који су били већ на обали језера да дођу и каже, напунили су двије лађе риба толико да су почеле да тону у језеро. И онда му Господ говори, од сада ћу те звати ловцем људи, своје апостоле.“
Упоредио је отац примјер Симона са другим људима који када дођу Господу или свештенику, кажу да су се потрудили, нијесу никога убио, нијесу слагали… али опет им нешто фали у животу.
– И опет нам није све потаман, и опет не можемо да задобијемо тај мир и ту благодат да се напојимо и нахранимо Духом Светим. А Господ говори, баците своје мреже дубље, дакле, све оно што радимо, у реду је, али морамо мало да изађемо из те своје капсуле, из те своје љуштуре, да се отиснемо на те дубине духовне, да мало дубље сагледамо и своју душу, да сагледамо и свој ум, да сагледамо и своје срце, али и да послушамо оно што нам Црква говори, као што је то Симон урадио – поучио је сабране о. Стефан.
Лађа на коју смо се отиснули представља Цркву која непрестано плови по узбурканом мору, по узбурканим водама, односно по водама искушења, а њен кормилар је Господ Исус Христос, бесједио је о. Стефан.
– И човјек када се испуни таквом благодати и када осјети такву радост у заједници са Господом, онда почиње ту радост и ту благодат да шири и са другима, па позива и друге, хајдемо на Свету литургију, јеси ли постио, ниси постио, хајде ја ћу ти помоћи како да постиш, да се причестиш и да се исповиједиш ако се никад ниси исповиједио. Дакле, као оно мало дијете почиње да дијели радост са својим другарима, са својим ближњима, да би и они осјетили ту радост и ту благодат и то мноштво риба које су ухватили, то су људске душе, то су људи који су дошли да чују ријеч Божију и било их је толико да је почело да се прелива. Дакле, та благодат се ширила из Цркве, та благодат која је преко људи ишла, ширила се и другим људима и онима који нису тада били у тој лађи, односно који нису тада били у Цркви и њима се ширила та благодат и тај благослов – истакао је о. Стефан.
Подсјетио је да Симон тада говори Господу да иде од њега јер је грешан човјек.
– Он је у ствари осјетио оно што ми често осјетимо на Светој тајни исповијести, када клекнемо на кољена, па учимо да покоравамо себе пред Господом, колико је велика љубав Божија, а колико смо ми покварени у гријеху, и огрезли у гријех, да не примјећујемо ту Његову љубав и ту Његову благодат која се непрестано на нас излива. Дакле, Симон Петар је тада осјетио покајање, истинско покајање, али то истинско покајање није могло да дође ни из чега другог него из његовог послушања, првенствено. Послушао је Господа иако је био рибар, човјек који се цијели живот бавио тим, познавао воде, познавао временске услове, временске прилике, познавао и своју лађу и своје способности, првобитно је рекао Господу да је немогуће, а онда га је послушао. Дакле, иако нешто можда знамо, иако нам се нешто чини исправно или неисправно, ако нам Господ да заповијед, браћо и сестре, преко своје свете Цркве, преко својих епископа, преко својих свештеника, и ако ми послушамо то, онда тек улазимо у ту дубину хришћанства, у дубину тајне спасења, и тек онда се можемо назвати синовима Царства, синовима Божијим – поручио је о. Стефан.
Бесједа о. Стефана Миловановића
Сабрани су на Литургији примили Свето причешће.
Извор: Манастир Острог
