На дан када наша Света црква прославља Михољске задушнице, служена је Света литургија у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа, којом је началствовао јереј Блажо Божовић, док су молитвено учествовали протојереј Мирчета Шљиванчнин, старешина овог светог храма и ђакон Лука Павићевић.
На литургијске возгласе одговарали су ђакон Лука Павићевић и протојереј Мирчета Шљиванчнин, праћени вјерним народом.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ о. Блажо Божовић:
„Није свако тијело исто – каже Свето писмо – једно је тијело човјечије, друго животињско, а има и тијела небесних и тијела земаљских. И као што нису сви дани исти, тако ни људи нису исти, али оно што нам је Бог даровао, оно што је вјечно, јесте за нас најзначајније. Данас је дан посвећен нашим упокојенима, онима који су отишли из овога живота, али су живи у Богу. Овај дан је један од неколико у години када се посебно сјећамо свих наших сродника, пријатеља и ближњих које смо вољели, али које више не видимо тјелесним очима. Молитва за њих је наша света дужност.“
По његовим ријечима колико год нам било тешко и колико год да нам недостају, молитва је једино што може да нас истински приближи њима.
„Она осветљава и оживљава, јер из ње исходи љубав Божија. Доброчинства и милостиња које чинимо за покој душе наших ближњих нису нешто ново – то је предање старо хиљадама година. Човјек који изучава ријеч Божију и труди се не само да је разуме, већ и да је примијени, мора да учествује у дјелу које је Бог установио – у молитви и служењу. Ако данас стојимо на Божанској литургији, ако се причешћујемо небеским даровима, не смијемо заборавити ни оне који више нису са нама. Када пређемо у онај свијет, схватићемо да смо често погрешно гледали на живот и смрт. Богом нико није умро, јер су сви живи у Њему, али, ми људи, у свом ограниченом разуму, дијелимо се на живе и мртве. И тек тамо ћемо видјети да живот не престаје смрћу, већ се преображава“, поучио је сабране о. Блажо.
Наш је позив, како је истакао, да се молимо за све – и за оне чија имена знамо и за оне који су заборављени, јер и ми смо плод њихових живота, њихових жртава, њихових молитви.
„Када се молимо за њих, ми спајамо прошлост, садашњост и будућност и тиме постајемо истински носиоци вјере. Добра дјела која чинимо у њихов спомен – било да су то свеће, жито, брашно, уље, милостиња или молитва – имају једну исту суштину: љубав. Ако неко нема, дај му. Ако неко страда, посјети га. Ако неко плаче, утеши га. То је оно што Бог од нас тражи. И зато, када патимо за нашим упокојенима, не треба да тугом загушимо своја срца, већ да тугу претворимо у молитву и наду. Јер Христос је васкрсао и у Њему су живи и они који су уснули. Нека нам Господ подари снаге да се увек сјећамо наших ближњих у молитви, да им будемо духовно присутни, и да никада не престанемо да молимо милост Божију за све душе – познате и непознате, блиске и далеке. Бог да им подари покој, а нама вјеру, љубав и наду у васкрсење“, поручио је јереј Блажо Божовић.
Потом су сви они који су се припремали приступили Светој тајни причешћа.
Затим су свештенослужитељи овог древног храма одслужили помен свима који су се упокојили са надом у живот вјечни.
Данас почиње са радом Школа појања „Свети Ђорђе“, коју већ деценијама држи прота Јован Радовић при овом древном подгоричком храму. Часови ће се одржавати суботом и недељом у 19 часова у просторијама Црквене општине, у новој згради код Цркве Светог Ђорђа.
Елза Бибић
