Протојереј Мирчета Шљиванчанин началствовао је Светом литургијоим у 17. недјељу по Духовдану у Храму Светог Георгија под Горицом. Проти Мирчети саслуживали су: протојереј -ставрофор Гојко Перовић – архијерејски намјесник подгоричко-колашински, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, јереј Блажо Бпжовић и ђакон Лука Павићевић уз молитвено учешће оца Милуна Фемића.
Отац Мирчета је, тумачећи јеванђелско зачало, истакао да Господ необично одговара на молбу жене Хананејке да јој излијечи кћер, јер наизглед говори грубо: Ја сам послан само изгубљеним овцама Израиља.
„Није тако било у другим ситуацијама када су долазили да нешто моле од Њега. Она је то толико упорно говорила и досађивала, да чусмо како апостоли у једном моменту кажу Дај отпусти је, реци јој нешто да више не виче, не досађује. Видимо Господ у почетку, могли бисмо рећи извјесно не обраћа пажњу на њу. Има некакав чудан однос као да је не види, као да је не примјећује. То свакако није само зато што је то био обичај тадшњи да они који су из рода Израиљева не обраћају пажњу на оне који су Хананејци, зато што су ти Хананејци били многобошци, што су вјеру отачку кварили, што нијесу вјеровали у једнога правога Бога, нијесу чували ту вјеру како су то чинили Израиљци. Али, има ту још нешто зашто је Господ не примјећује и зашто апостоли кажу дај, само јој нешто реци да нам више не досађује, јер она је била толико упорна, а њена упорност је била зато што јој је болесно дијете. Знамо сви како се родитељ труди за своје дијете и како се бори и спреман је да да живот, али са друге стране што је велико и величанствено код ове жене, а што бисмо се могли од ње поучити, је та њена вјера и упорност и смирење- навео је протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Прота Мирчета је у наставку појаснио разлог зашто Господ наизглед грубо говори жени Хананејки- да је то тако како би се показали њена велика вјера, трпљење и смирење. Она, на те Господње ријечи одговара да и пси једу од мрва које падају са трпезе њихових господара. Тада Господ њој говори што никоме није рекао, ни из Израиљског народа: О жено, велика је вјера твоја. Нека ти буде како си тражила.
„Шта ми можемо да се поучимо од ове жене? Па, великој вјери, великом стрпљењу, великом смирењу. Колико нам тога треба у сваком моменту живота, али томе, нема краја- тим великим врлинама. Никад их није много и цијели наш живот се састоји да их задобијемо, да живимо вјером. Али, вјере нема гдје нема смирења, гдје нема трпљења, гдје нема љубави. Све је то повезано. Све те врлине су повезане као мајке и кћерке како је рекао један свети отац, као што су и гријеси и страсти повезане и једна другу рађају. Тако и врлине, ако се трудимо да врлински живимо, све ћемо више имати врлина и оне ће једна другу рађати. Ето нам примјера из ове жене незнабошкиње како је показала тако велику вјеру. Шта нам је још показала? Колико је важна молитва. Дакле, она се овдје није молила за себе. Није желила себи само неко добро, него се молила за своју кћер, а то је нама примјер колико је велика молитва за ближње и шта значи молити се за ближње, али молити се, као што се молила ова Хананејка- са вјером, са стрпљењем, са трпљењем, са упорношћу, са смирењем, јер она је препознала да је Христос спаситељ, да је Он онај који може да помогне и на крају се заиста то и десило.Господу нашем нека је слава, а нама Господ да да вјере, трпљења, смирења ове жене Хананејке. Амин- закључио је пртојереј Мирчета Шљиванчанин.
Велики број вјерника који су испунили храм и порту приступили су Светој тајни причешћа.
Заједничарење у Христу Господу, настављено је у Светогеоргијевском дому.
За то вријеме одржан је час вјеронауке којхи води протиница Надица Радовић у просторијама Црквене општине.
Елза Бибић
Фото: Дарко Радуновић
