У част славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Назив ове чудотворне Богородичине иконе произилази из имена реке Мирож, у Псковској области, где је установљен Спаски мушки манастир; управо ту се јавио образ Богоматере,давне 1156. године.
Касније је на икони изображен Свети благоверни кнез Довмонто, у крштењу Тимотеј (са десне стране Богомајке), док је са леве стране Приснодјеве – изображена његова супруга, кнегиња Марија (у монаштву Марта), унука Св.Благоверног кнеза, Александра Невског.
Икона се прославила 1567. године у смутно време у области Пскова, за време цара Ивана IV Васиљевича – чудесним изливањем суза, за време епидемије; управо су из тог разлога принели Мирошку икону из Спаскога манастира, и многи житељи Пскова су после молитве пред овим светим образом -добили исцељење а смртоносна епидемија је престала.
Године, 1922. Спаски манастир богоборци су затворили, а Мирошка икона Пресвете Дјеве је пресељена у обласни Уметничко, историјско-архитектонски Музеј.
Данас је копија иконе враћена Светој обитељи Спаског манастира, у којој ужива велико поштовање.
За дутум прослављења иконе одређен је 7. октобар по новом, односно 24. септембар по старом календару. То је такође и дан када је Освећен Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, 2013.године, у коме ова чудесна икона почива у трону, с десне стране храмовног олтара.
Чуда
Пред овом иконом Пресвете Дјеве молимо се у немоћи телесној и душевној, за избављење од свакога зла и од свакојаких епидемија.
Током Великог поста у навечерје празника Цвијети, у подгоричком Храму, 8.априла 2023.године из левог Богородичиног ока Мирошка икона је промироточила сузама; ово чудо се поновило и током Страсне седмице и трајало је све до Васкрса, 16.априла 2023.године.
Митрополит црногорско-приморски г-дин, Јоаникије благословио је да се сваког петка, након вечерње службе – служи Молебни канон, у част ове чудотворне иконе.
Иначе, ову икону Пресвете Богородице Мирошке, на дар Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици је приложио Његова Светост, Патријарх московски и све Русије г. Кирило, на дан освећења Храма 7.октобра 2013.г. , што је уједно и дан, када се ова света икона празнује.
Изображење
Оригинална Мирошка икона из Пскова иконографски припада типу – Богородица Велика Панагија, што значи СвеСвета. Икона приказује Приснодјеву на тврдој подлози у целој фигури, у стојећем положају, са рукама подигнутим у молитвеном ставу;
Док је доња хаљина Њена у златној боји, горња је у загасито сивој; оно што примећујемо је – древност иконе, имајући у виду да је стара, око 1000 година; док је позадина иконе у топлој жуто – наранџастој боји, са једва приметним оштећењима.
На десној и левој страни Пречасне Главе Приснодјеве налази се по један Архангел, док су у висини Њеног тела, у годинама које ће доћи, изображени, кнез Тимотеј и супруга му кнегиња Марија, у монаштву Марта. И управо, како и приличи њиховом положају, кнез и кнегиња су одевени у раскошне одежде, што говори о њиховом статусу – док су им руке пружене к Богомајци, од Које траже молитвено заступништво.
Карактеристичо за овај иконографски приказ је – да је Богомладенац приказан како лебди, у нивоу Мајчиних груди. Он није придржаван. Руке су Му такође, као код Богомајке испружене у молитвеном ставу.
Видимо да је сва пажња преточена у молитвени вапај, који Чине – пружајући руке Своје к Свевишњем.
Дотле је Храмовна Богородичина икона, Мирошка – нешто друкчије приказана. Овде видимо како Богомајка стоји у целој фигури, у молитвеном ставу на орлецу, (као Владичица) испружених руку, док Јој Богомладенац бди на грудима, такође, непридржаван у молитвеном вапају.
Горња хаљина Приснодјеве је у карактеристичној тамно плавој боји извезеној златним порубом док је доња у нешто светлијој нијанси, такође плаве боје; Мафорион је истакнут, као симбол Њеног материнства и потпуне послушности Вољи Божијој; међутим, оно што привлачи пажњу, иако није приметно на први поглед – су наруквице на рукама Приснодјеве, које су извезене златним нитима, управо као код свештенослужитеља. Знамо да оне симболизују снагу коју Господ дарује онима који врше Свете тајне; међутим, наруквице подсећају и на оне везе којима су биле везане руке Христу, док је вођен Понтију Пилату.
Можемо извести неколико закључака, зашто Богомладенац није придржаван и која је симболика оваквог Његовог приказа. Оно што је сигурно, што можемо извести из оваквог приказа јесте – да непрдржавање од стране Богомајке, може значити и поверење у руке Њене, које су тако испружене симбол саслужења целе Цркве, њеном Небеском Предстојатељу.
На раменима и Пречасној глави Свете Дјеве стоји по једна извезена звезда, као симбол непорочне чистоте Њене.
На овом иконографском приказу немамо изображење Архангела нити ктитора и/или кнезова. Приказани су искључиво, Богомајка и Младенац.
Икона је постављена у дрвени изрезбарени трон, који стоји на десној страни храмовног олтара.
Код ногу Свете Дјеве исписан је назив иконе на црквенословенском језику – Образ Пресвете Богородице Мирошке.
Само, из Њеног левог ока до пречасних ногу Њених, слива се једна суза, – остављајући дугачак траг, који се и данас може приметити.
Неугасиво кандило стоји изнад Њене Свете главе а од чудесног мироточења, оивичена је стубовима који са црвеним нитима, штите Светињу и траг од Светог мира, којим нас Је удостојила.
| Молитва Пресветој Богородици пред Њеном иконом Мирошком |
| О Пресвета Владичице Богородице, Небеснога Цара Мати, Богоизабрана Отроковице, очајних надање, болнима исцељење, сиротим предстојатељице, тужним утешење и радост, пониженим покровитељице и свима у невољама и бедама брза заступнице и помоћнице! Помози, о Мати Божија, и нама грешнима у тугама нашим, увесели радошћу срца људи Твојих, усмери к миру и тишини живот наш, и не дај нам да паднемо у очајање. Јер Ти јеси једина од свих Светих заступница наша, предстојатељница наша к Богу, Свеблагог Цара – Блага Мати. Тако и ми грешни, пред Твојим пречистим образом, с умиљењем приклањамо колена своја и побожно Те целивамо, молимо Ти се, Милосрдна Мати:не одбаци смирене молитве наше и покажи нам знамење милости Твоје; к Теби прибегавамо санадањем, јер нико од Тебе не одлази посрамљен, већ добија благодат и дар за који се молио, прослављајући Сина Твојега и Бога, и Тебе с Њим, у векове векова. Амин.
Тропар, глас 4 Кондак, глас 7 Величање |
Литература:
Тихомир С. Илијић: ,, Велича душа моја Гопода “- Овоземаљски живот и чудотворне иконе Пресвете Богородице, ВИЗ, Београд, 2002.г.; стр: 236;
Елза Бибић
Превод са руског: Олга Бибић
