У острошком скиту Јован До код Никшића, данас је литургијски прослављен празник Зачећа Светог Јована, у нашем народу познатији као Јовањдан Пјешивачки, крсна слава ктиторске породице Никчевић, која је завјештала острошкој светињи имање на којем се скит налази.
Светом Литургијом у Цркви Рођења Светог Јована Криститеља началствовао је игуман Манастира Преподобног Серафима Саровског на Драгаљу, архимандрит Бенедикт, уз саслужење: острошког игумана, архимандрита Сергија, протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, протојереја Николе Тодоровића и јеромонаха Стефана, острошког сабрата, те учешће острошког и жупског монаштва и вјерног народа.
Богоугодним појањем одговарали су чланови Хора Светог Саве из Херцег Новог и монахиње из Жупског манастира.
Отац Никола је бесједио сабранима након прочитаног Светог Јеванђеља о славном и чудесном зачећу Светог Јована Крститеља.
”Данас се молимо у част Светога Јована Крститеља, посљедњег пророка старозавјетног и првог апостола новозавјетног. Онога који је раван анђелима. Онога који је припремио пут Господу своме. Онога кога су препознали као спаситеља у ишчекивању да дође сам Спаситељ. Онога који је претеча и монаштва и новозавјетног хришћанина. Онога који је примјер живота хришћанског. Онај који је узвишенији чак и од анђела по служби својој. Онај који је дошао да пострада прије Христа, за Христа, за Господа свога. Онај који је трпељиво носио крст свој у пустињи проповиједајући, а одзвањају ријечи његове и примјер његов у великим градовима тога доба. Управо Јован јесте испуњење Старога завјета, а сви знамо да је Стари завјет недоречен, неиспуњен, неостварен и да Стари завјет нема пуноћу. Тек службом и животом Јовановим ми почињемо да остварујемо оно што су ишчекивали пророци и наговјештавали долазак Месије, Спаситеља свијета”, рекао је отац Никола.
Он је казао да данас исти задатак имају људи који живе у свијету и монаси који живе у манастирима.
”Исти је задатак. Да постанемо литургијски народ, да постанемо Божији народ, да се присаједињујемо светињи Божијој, носећи крст свој. Да будемо достојни својих предака, достојни имена и Светога Јована, достојни да се зовемо хришћани. Нисмо хришћани тек тако форме ради, да нас други зову тако, неко да нас други препознају. Као што се Ирод бојао примјера Јовановог, а Јован није много говорио, он је само звао, призивао и позивао, више је говорио својим примјером, својим дјелима, својим изгледом. Већ и у пустињи, он је мијењао силу свијета. Тако и монаштво, и ми свештеници, и ми хришћани, ми смо со земље, свјетлост свијету. Наш примјер, као примјер Јованов, требамо у данашње вријеме, у данашњем вијеку – да преображавамо овај свијет, који у злу лежи”, поручио је отац Никола.
Саслужитељи су потом благосиљали и пререзали славске колаче које су поводом крсне славе, а у част славног и чудесног Зачећа Светог Јована Крститеља, припремили чланови породице Никчевић и остали сабрани свечари.
На манстирском гробљу служен је мали помен упокојеном члановима породице Никчевић, игуману Лазару и блаженопочившим острошким монасима.
Заједничарење је настављено за славском трпезом, коју су припремили острошка и жупска обитељ и породица о. Радомира Никчевића.
Извор: Манастир Острог
