Нико и никада није био „достојан“ Причешћа и нико и никада га није „заслужио“, није био „готов“ за њега. „Један Свет“ је само један – сам Христос. Причешће је дар, дар Божије љубави и старања… Стога права припрема за причешћивање није „провера своје спремности“, него схватање своје „неприпремљености“. Причешће се прима у смирењу и послушању, и што је главно – у простоти срца. „Пошто хоћеш да живиш у мени, ја се усуђујем да приступим“… И колико је само такав приступ „духовнији“ од „одрицања од причешћивања“ због „неприпремљености“, које се увукло у Цркву и већину Литургија учинило Евхаристијом без причесника…
Протојереј Александар Шмеман
