На дан када наша Света Црква обиљежава Усјековање главе Светог Јована Крститеља, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Свештенику Далибору саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Митровић, као и протојереји: Предраг Шћепановић и Игор Балабан, јереј Велимир Бугарин и ђакон Ведран Грмуша.
Непосредно пред Свету Тајну Причешћа, свима сабранима у овоме светоме храму обратио се протојереј Предраг Шћепановић.
Прота Предраг започиње пастирско слово објашњењем зашто је Црква прописала да се пости на Усјековање главе Светог Јована Крститеља, дан који Преподобни Јустин Ћелијски назива „другим Великим петком“. Он наглашава да је Свети Јован Крститељ највећи човјек рођен од жене након Пресвете Богородице. Даље, описује како је Свети Јован, након упокојења својих родитеља, од малих ногу живио у пустињи, вођен Духом Светим, и испуњавао пустињу својим најтајанственијим молитвама.
Отац Предраг описује како је Свети Јован опомињао често цара Ирода због тога што је оженио жену свог брата Филипа, што је љутило и онеспокојавало и Ирода и његову жену – Иродијаду. Током једне гозбе, док је Ирод био опијен од пића, због заносне игре Саломије, ћерке Иродијадине, обећао је да ће јој испунити било коју жељу, чак и пола свог царства јој подарити, ако му буде тражила. Слиједећи савјете зле мајке, ћерка је затражила главу Светога Јована Крститеља на тањиру. Иако нерадо, јер је Светог Јована сматрао за праведника, Ирод је, због свог пијаног обећања и поноса, наредио да Јован буде посјечен.
У наставку свог обраћања прота Предраг истиче да ова јеванђелска прича поучава да је судбина праведника у овом свијету патња и страдање, те да правда прати пут патње. Убице Светог Јована такође су доживјеле страшан крај – њихове су главе одсјечене на залеђеном језеру. Црква прославља Светог Јована на неколико датума: 6. октобра, 20. јануара и 7. јула (по новом календару). Он напомиње да Бог с времена на вријеме шаље велике и свете људе који заправо представљају највиши идеал живљења човјечанства на који се требамо угледати.
Прота Предраг завршава своје пастирско слово молитвом да Свети Јован Крститељ опрости свима онима који претјерају у гозбама, пијанству, разврату или посјећују гатаре, врачаре и живе супротно Јеванђељу за које је Јован положио свој живот.
,,Опрости Свети Јоване кад год пирујемо, кад год се напијемо, када год живимо у блуду, разрату, када год идемо код гатара, врачара, видовњака и живимо мимо Јеванђеља твога за које си и своју часну главу положио. Опрости, роду људском, измоли од Бога како само ти знаш и умијеш покајање. Ово је дан када се пости, када се не слажемо са пировањима Иродовим на његовом двору. Да ово имамо на уму када славимо славе, када одлазимо на свадбе да се не опијамо, него да се опијамо Христом, да Христос буде то вино новога живота, новога свијета, које ће нас у данима туге, у данима очајања дигнути до небеских висина, јер на земљи нема вјачитих рјешења, али постоје само вјечити циљеви. За те циљеве Царства Небеског положио је своју часну главу Свети Јован Пророк, Претеча, коме нека је слава и хвала у вијекове, вјекова. Амин!“ – закључио је протојереј Предраг Шћепановић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
