Током своје недељне проповеди у историјској капели Светог Ђорђа Патријаршијске резиденције, Његово Блаженство Патријарх румунски г. Данило је нагласио да је права сврха хришћанског социјалног и милосрдног рада неговање милосрдне љубави, а не побољшање личног имиџа.
Духовна исхрана је на првом месту
Патријарх је објаснио да духовно благостање претходи физичком благостању и да пре него што добије материјалну подршку, људска душа мора бити нахрањена.
„Стога, Господ прво нуди храну за душу, исцељење од болести, а тек потом храну за тело“, рекао је Патријарх. „Исус је прво говорио мноштву о тајни вечног живота кроз веру, исцелио болесне, а тек онда је рекао својим ученицима да хране људе, упркос томе што су имали само пет хлебова и две рибе.“
Нагласио је да се људска душа храни Речју Божјом, јер је човек биће „рационално, слободно и пуно љубави, састављено од душе и тела“. Док је телу потребна материјална исхрана, душа се храни слушањем и животом Јеванђеља, што води до вечног живота.
Створени за вечни живот
Бог је у нама посејао чежњу за вечношћу, објаснио је Патријарх: „Човек је створен по лику вечног Бога. То је мистерија људског идентитета.“ „Створен по лику Свете Тројице, човек је позван на вечни живот“, додао је Патријарх Данило.
Социјална брига утемељена у Божјој љубави
Осврћући се на Христово чудо храњења мноштва, Патријарх је приметио да је Исус разликовао, али није одвојио, духовну исхрану од физичке бриге: „Из Јеванђеља учимо да Христос даје предност духовним потребама, али се брине и о физичком благостању људи. Његови ученици – а самим тим и цела Црква – позвани су да брину о гладнима, жеднима и онима којима је помоћ потребна.“
Објаснио је да су се од ране Цркве хришћанска, доброчинство развијала упоредо са евхаристијском литургијом, при чему су верници доносили не само хлеб и вино, већ и храну и помоћ сиромашнима и болеснима: „Доброчински рад Цркве утемељен је у милосрдној љубави Бога откривеној кроз Исуса Христа.“
Истинска заједница, а не материјална сигурност
Патријарх Данило је упозорио на тражење лажне сигурности у материјалном богатству, позивајући уместо тога на духовну заједницу са Богом и великодушност према другима: „Христово истинско чудо има за циљ да подстакне не себично акумулирање, већ заједницу љубави између Бога и људи и људску великодушност према онима којима је потребна. Сврха хришћанске филантропије није да промовише лични имиџ у друштву, већ да постане руке Христове милосрдне љубави у служењу другима.“
Превод: Портал „Ризница“
Извор / Фото: Вasilica.ro
