Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Ћелији Добрској. 7. августа 2009. године
Нека је благословен празник небеских покровитељки наше мати Олимпијаде и Христине, Преподобна мати наша Олимпијада и Света великомученица Христина. Христина, која је, како каже пјесма коју јој пјевамо, као јагањац клицала: „Господе мој, Тебе љубим и Тебе иштући за Тебе страдам и приносим се Теби на жртву. Прими ме као ону која се жртвује цјелосно за Тебе.“
A Преподобна мати наша Олимпијада, сестра великог светитеља Цркве Божије, Василија Великог, такође је сав свој живот принела Господу на дар. „Није искала покоја”, како каже пјесма у њену част, него се непрекидно трудила да, свим својим срцем, душом и тијелом, угоди Господу и да постане сасуд Божије благодати, као што је и постала служећи Господу и служећи својим ближњима и приносећи себе Господу на дар. И једна и друга, свака на свој начин, су биле слушкиње Христове. Спадају међу оне премудре дјевојке које су запалиле светиљке своје. И не само да су запалиле светиљке своје, испунивши се врлинама као светиљкама, него су, својим врлинама, својим подвизима, придодавале и уља, што значи Духа Светога.
Благодаћу Божијом и благодаћу Духа Светога су постале оно што су постале: угоднице Божије, примивши ријечи Господа у себе, у своје пролазно тијело и душу, да би вјечно са Господом биле. Уселио се Господ у њих, пун благодати и истине. И зато је њихово име и њихов спомен непролазан. Ево, вијекови су прошли од страдања мученице Христине, њеног проливања крви за Господа и жртвовања и од времена када је, на други начин, носила свој крст и трпила мучеништво савјести Преподобна Олимпијада. Прошли су вијекови, али ево до данас, њихов спомен остаје неизмјењив. Њихови свети ликови се сликају на иконама и љепотом њихових икона ми узносимо свој ум њима и открива нам се свјетлост која је сијала из њих.
Тако да и оне спадају међу оне светиљке које се не стављају под кревет и које се не скривају, него се стављају на свјећњак, да усмеравају оне који усмеравају свој поглед ка њима. И да, свјетлошћу својом, прослављају Оца нашега који је на небесима, јер Он је једини Свети, и они који Њега примају том свјетлошћу Његовом, божанском, вјечном и непролазном, зраче и обасјавају вијекове. Тако да и ове двије дивне Божије угоднице су Господа прославиле и прослављају Га и данас, прибране око светога престола Његовога, око престола Јагњета Божијег, закланог за живот свијета. Јагње Божије, Христос Господ, и Света Христина, јагњица Божија, која се Њему приноси на дар и Преподобна Олимпијада, која се одрекла свијета и „мудрованија тјелеснога“ како каже у пјесми, да би заблистао Господ кроз њу. Не само у току њенога земнога живота, него блиста и сија и до данас и сијаће до краја свијета и вијека.
Господу који је диван у светим мученицима и мученицама Својим, преподобним оцима и матерама, Господу који је јуче, данас и сјутра исти, Њему нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
Света великомученица Христина
Родом из града Тира, ћерка намесника царског Урбана, идолопоклоника. Не зна се из каквих разлога родитељи њени дадоше јој то име, Христина, но оно скриваше у себи тајну њеног будућег следовања Христу. До своје једанаесте године она не знаде ништа о Христу. А када јој би 11 година, отац њен, да би је скрио од света због њене изванредне лепоте до потпуног узраста, одреди јој највиши спрат једне високе куле, да ту живи. Устроји јој све удобности за живот, даде јој робиње на службу, и постави у њене одаје идоле сребрне и златне, да им свакодневно приноси жртве. Но души младе Христине беше тескобно у тој идолопоклоничкој средини.
Гледајући кроз прозор дању у сунце и све красоте света а ноћу у чудесно јато сјајних звезда, она по своме природном разуму дође до чврсте вере у једнога живога Бога. Милостиви Бог, видећи њену чежњу за истином, посла јој ангела свога који је прекрсти крсним знамењем, назва је невестом Христовом и поучи је потпуно у богопознању. Тада Христина полупа све идоле у својим одајама, и тиме изазва дивљу јарост код свога оца.
Отац је изведе на суд и предаде је мукама а по том баци у тамницу намеравајући, да је сутрадан посече мачем. Но те ноћи здрав читав Урбан изврже душу своју и оде у гроб пре кћери своје. За тим два намесника, Дион и Јулијан, продужише истјазавање ове свете девице. Христинина храброст у трпљењу и чудеса, која почини силом Божјом, обратише многе незнабошце тирске у Хришћанство. За време мучења Христине Дион наједанпут паде мртав усред народа. Његов наследник Јулијан одсече Христини груди и језик. Мученица узе свој језик руком и баци га у очи Јулијану. И овај на једном поста слеп. Најзад, муке њене за Христа свршише се смрћу под оштрим мачем, а њен живот продужи се у бесмртном царству ангелском.
Чесно пострада Света Христина у III столећу.
