Румунска православна црква ове 2025. године, обележава век од једне од најзначајнијих прекретница у својој модерној историји: уздизања на ранг патријаршије. Ова стогодишњица нуди не само прославу црквених достигнућа већ и прилику да се ода почаст духовној, културној и националној визији која је обликовала оснивање Патријаршије 1925. године.
У срцу ове историјске трансформације стајао је митрополит Мирон Кристеа, касније устоличен као први патријарх Румуније, уз подршку водећих јерарха, теолога и државних личности. Предлог је први саставио митрополит Пимен Георгеску, формално га је представио митрополит Нектарије Котларчук, а пажљиво га је кодификовао под вођством епископа Бартоломеуа Станескуа.
Признавање Румунске патријаршије од стране Васељенске патријаршије у Цариграду – кроз свечани томос потписан у Букурешту у присуству патријаршких изасланика – потврдило је духовну зрелост Румуније унутар породице православних цркава. На државном нивоу, краљ Фердинанд I је одиграо одлучујућу улогу потписивањем закона којим је званично додељен патријаршијски статус Румунској цркви.
Овај чланак прати кључне тренутке, личности и документе који су поставили темеље за век румунског православног вођства, отпорности и обнове – наслеђа које наставља да обликује духовни идентитет нације.
Патријарх Мирон Кристеа
Централна фигура у уздизању Румунске православне цркве на ранг патријаршије био је митрополит примас Мирон Кристеа, који је постао први патријарх Румуније.
Иако је уздизање на патријаршијски статус одиграно 4. фебруара 1925. године, устоличење првог патријарха догодило се 1. новембра 1925. године. Током овог периода, Румунска патријаршија је званично призната и од стране државе и од Васељенске патријаршије.
У свом првом обраћању као патријарх, Мирон Кристеа је нагласио фундаменталну идеју да ће „духовно јединство милиона румунских православних верника повећати животворни дух нашег народа и њихове земље и формирати, из ове духовне везе, најјачи цемент за кохезију нације и њен нормалан развој у будућности у све јаче национално јединство“.
Митрополит Пимен Георгеску
Митрополит Молдавије Пимен Георгеску саставио је предлог за уздизање Румунске православне цркве на ранг патријаршије.
На историјски дан, 4. фебруара 1925. године, није могао да присуствује седници Светог синода из здравствених разлога.
Пратећи хијерархијски ред, предлог је прочитао митрополит буковинског Нектарије Котларчук. Документ је потписало седам јерараха Светог синода Румунске православне цркве.
У предлогу је писало: „Митрополија Угарско-Влашка, са седиштем у Букурешту, биће уздигнута на ранг Патријаршије, а Митрополит Угарско-Влашка, као Примас Румуније – који је по праву и председник Светог синода – носиће титулу Патријарха Румунске националне православне цркве, са пребивалиштем у Букурешту.“
Владика Бартоломеу Станеску
Владика Бартоломеу Станеску из Рамника је именован од стране Светог синода Румунске православне цркве за известиоца одговорног за израду Закона о оснивању Румунске патријаршије.
У оснивачком документу се наводи: „Од данас па надаље, румунски народ, кроз свој политички и црквени суверенитет, оснива Патријаршију за Румунску православну цркву, признајући Митрополита Букурешта и земље са титулом Патријарх Румуније, уместо раније титуле Примас Румуније.“
Владика Бартоломеу Станеску, заједно са епископима Нектаријем буковинским и Лукијаном римским, добио је задатак да састави званично обавештење које ће бити послато сестринским православним црквама, према извору „Румунска патријаршија: акти и документи“ Тита Симедреје.
Васељенски патријарх Василије III
Признавање уздизања Румунске православне цркве на ранг патријаршије уско је повезано са личношћу Васељенског патријарха Василија III.
Дана, 23. септембра 1925. године, делегација Васељенске патријаршије стигла је у Букурешт на званично потписивање Томоса о признавању Румунске патријаршије. Делегацију су чинили митрополити Јоаким Халкидонски и Герман Сардијски, у пратњи великог драгомана Васељенске патријаршије, Спироса Константинидиса.
„Топло честитамо Вашем Блаженству на овом новом достојанству највише части, које је једногласно признао наш Свети и Часни Синод“, наводи се у Томосу Васељенске патријаршије.
Потписивање документа одржано је у Букурешту 27. септембра 1925. године.
Поред тога, патријарх Василије III послао је енциклично писмо свим аутокефалним православним црквама, објављујући признање Румунске патријаршије.
Краљ Фердинанд I
Краљ Фердинанд I, који је владао Румунијом од 1914. до 1927. године, био је тај који је прогласио Закон о „Уздизању Архиепископије и Митрополије Угарско-Влашке, као Примата Румуније, на Патријаршијску столицу“.
Члан два овог закона гласио је: „Садашњи надбискуп и Митрополит Угарско-Влашке, Његово Преосвештенство Мирон Кристеа, постаје, у својству Примата Румуније, Патријарх Румунске Православне Цркве“.
Краљ Фердинанд I је потписао закон у Букурешту 23. фебруара 1925. године, а објављен је у Службеном гласнику бр. 44, од 25. фебруара 1925. године.
Век након овог историјског догађаја, Румунска православна црква је прогласила 2025. годину „Свечаном годином стогодишњице Румунске патријаршије“ и „Годином сећања на румунске православне духовне оце и исповеднике 20. века“.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro
