Чудотворна Рудна икона Богородице откривена је 1687. године у граду Рудњи, (Могиљевске епархије) по коме је и добила име.
Двије године касније (1689.) у Кијевско-печерски манастир ју је пренио локални свештеник, отац Василије.
Од 1712. године, лик Пресвете Дјеве остао је у кијевском Флоровском манастиру у Подилу, након уједињења са Кијево-Печерским манастиром.
Двадесетих година прошлог вијека, чудотворна икона, обложена прелијепом ризом украшеном дијамантима, нестала је. Највероватније је украдена из храма.
Сада се у Саборној цркви Вазнесења може поклонити копији ове чудотворне иконе.
Познато је доста поштованих копија чудотворне Рудне иконе Богородице. Међу њима је и древна икона насликана на платну, која се налазила у Цркви Покрова Пресвете Богородице у граду Алешки, Харковске области.
Предање каже да ју је у Харков донио око 1612. године извјесни свештеник Петар Андрејев, који је дошао из Подољског краја, бјежећи од прогона унијата.
Познате су биле и друге копије Рудне иконе Богородице – у селу Лубни, Лубенског округа Полтавске губерније, у селу Олишевка, Козелетског округа Черниговске губерније, у неким селима Ровне, Гродњенске и Витебске области.
Најпознатија копија је икона Пресвете Богородице која се налази у московској Цркви Рођења Пресвете Богородице у Крилатском.
Према народном предању, преношеном од уста до уста, око средине (19). вијека, икону Богородице су пронашли сељаци села Крилатскоје који су рано ујутру дошли до извора у јарузи, видећи Свети лик у трави. На мјесту пројаве иконе, подигнута је капела у име пројављене Рудне иконе, а њена копија постављена је у мјесну Цркву Рођења Пресвете Богородице.
Познато је да су се и прије Октобарског преврата 1917. године становници Крилатског на дан празника иконе 25. октобра окупљали, организовали свеноћно бденије и литургије, обишли многе цркве у Москви са светињом и организовали дуге вјерске процесије.
Обновљена икона је предата настојатељу новоотворене цркве 1989. године, те је заузела у њој своје заслужено мјесто и постала позната по многим чудима која су из ње произашла усрдним молитвама парохијана.
Године 1996. један од престола храма је освећен у част Рудне иконе Богородице. А данас, многи православни становници Москве долазе на дан прославе Рудне иконе Богородице, до извора, некада чудесно освећеног.
Спомен Рудне иконе Богородице празнује се 24. јула по новом односно 11. јула по старом календару. Постоји још један дан када се ова чудотворна икона празнује, а то је 25. октобар по новом, односно 12. октобар по старом календару.
Чуда
Пред овим образом молимо се за исцјељење од различитих недуга, као и од тешких и сложених животних околоности.
Тропар глас 5.
К Богородици приљежно увијек притецимо, грешни. К Богородици приљежно увијек притецимо, грешни и смирени, и припаднимо, к покајању, зовући из дубине душе: Владичице, помози, нам милосрђем, искајући, гинемо од мноштва прегрешенија, не одврати твоје слуге од себе, јер у тебе једину наду имамо.
Молитва
Пресвета Дјево Владичице Богородице, милост Христа мојега, обитавалиште Пресветога и Животворнаго Духа, надо свих светих слугу, свето огледало свјетлости Божије, светињо ангела и архангела, теби, припадамо, усрдно молећи се: умоли Сина својега и Бога мојега, да отпусти свако прегрешеније, вољно и невољно, избави ме од свих налета ђаволских. Јер си ти Владичице, мога пада избављење, простри Богоносне своје руке и извуци ме из дубина греховних и подај ми, рабу Твојему (име), како би свагда угодно Сину твојему и Богу мојему творила, Слава Њему са Безначалним Његовим Оцем и Пресветим и Благим и Животворјашчим Његовим Духом сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин.
Литература:
,, К Богородице прилежно њине притецем…“ Молитбљ к Божиеи Матери перед Ее чудотворњими иконами, ООО Духовное преображение, Москва, 2015, стр:84,85;
Елза Бибић
