У Светој царској српској лаври Хиландару свечано и молитвено је прослављен празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светих мученика косовских – Видовдан. Свети кнез Лазар се слави као ктитор Хиландара јер је 1380. године сазидао спољну припрату на већ постојећој Саборној цркви Светог краља Милутина.
Свеноћним бденијем и Светом литургијом је началствовао Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. При крају Литургије освећено је кољиво, а потом је уследила празнична трпеза.
И ове године, као и претходних дванаест, Видовдан у Хиландару је поред торжества и посебне духовности која прати светогорска свеноћна богослужења, имао и додатну емотивну и свечану атмосферу, захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба“ из Батајнице.
Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 километара јужно од Книна. Чување Христовог гроба је древни обичај који је у хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција је уткана у тај православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима. Чувари ступају у цркву одевени у народну ношњу поменутог краја и предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника. Овај обичај је проистекао из срдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима ратничког достојанства.
Помен свим косовским јунацима од 1389. до данас у Хиландару је служен непосредно пре почетка вечерње службе.
