Пуне 33 године су прошле од како је 1992. године благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Подгорици основан Црквени хор Светог апостола и јеванђелисте Марка.
Такође, благословом Митрополита Амфилохија овај хор од 1999. године води професор музике, диригент Људмила Радовић.
Присјећајући се у Светигориној ”Теми јутра” почетака у Хору Светог апостола и јеванђелисте Марка, она је казала да, иако је виолина њена прва музичка љубав, хорски звук је нешто што јој је итекако било блиско, а по њеним ријечима, корак више и од тога је „пјевати у црквеном хору“.
”Кад сам дошла у Подгорицу те 1992. године просто није било хора, али врло брзо у јесен те године Мирјана Живковић, моја професорица са Музичке академије нам је рекла да је у оснивању хор и ја сам наравно са великом радошћу прихватила да пјевам у хору, али кад сам уписала Средњу музичку школу просто је то невјероватно како вас хорски звук вуче, опчини и ја сам то препознала и вољела сам да пјевам у хору, а корак више од тога је пјевати у црквеном хору. Та љубав ми се и остварила почевши пјевати у Хору Свети Марко, како кажу лингвисти, али Митрополит је одмах рекао: „Чујеш, није то Хор Свети Марко, то је Хор Светог Марка, не заборави то, то је његов благослов и он нас прати.”
Када је са благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија 1999. године почела да диригује овим хором, затекла је 7 чланова. Сада, са подмладком, хор окупља 93 појца. Но, сабрати готово стотину чланова у једну дружину није било лако.
”Кад би видјела и чула у цркви да неко доле пјевуши, а Богу хвала, дао ми је Бог добар слух, ја бих тако слушала народ и онда запазила, аха, ова жена лијепо пјевуши, ова дјевојка исто, и онда бих прилазила људима и говорила: „Да ли бисте се ви прикључили нашем хору?“ Можда сам им тад изгледала мало чудно, али гдје год дођете и кога год питате, и не само ја, него и сви они који су били чланови хора, ми смо увијек позивали све оне које познајемо да нам се придруже. И ево, Богу хвала, сад са ове временске дистанце, понављам, није било лако, али је заиста пуно срце сад. На васкршњој Литургији наш чика Нешо воли да броји колико нас је и са дјечијим хором је он избројао 93 појца.”
Прве хаљине за хорске наступе које је шила некадашња подгоричка фабрика текстила ”Титекс” носили су готово двије деценије, јер нове није било лако набавити. Када су коначно добили ново одијело за наступе, дио старих хаљина које су још увијек биле носиве поклонили су тада новооснованом хору у Мојковцу.
Првих година пјевали су у Цркви Светог Ђорђа под Горицом, све док бројем нису превазишли пјевницу цркве Светог Ђорђа и док се на Храму нису стекли какви-такви услови за њихов прелазак.
”Малтер је још био кад смо почели да пјевамо на Храму и била је велика прашина. Није било лако пјевати, то много смета појцу пјевати у тој прашини, али да, у почетку смо пјевали у Цркви Светог Ђорђа, али мало по мало, хор је растао, велики број пјевача више није могао да стане у Цркву Светог Ђорђа, али морам рећи, Митрополит Амфилохије, ја се сјећам, то је било за Марковдан, он је рекао кад је благословио хор: „Благо мени, једног дана ви ћете пјевати на Храму. Градиће се велики храм.Он је заиста имао визију и тачно је знао шта треба. ”
Бити појац у хору не значи само лијепо пјевати и имати слуха. То је начин живота који мора бити у сагласју са оним што појац пјева на Светој Литургији.
”Свети Оци су говорили о томе какав заправо живот треба да води један црквени појац, да произноси молитву врло јасно у једној молитвеној атмосфери, па и са лијепим гласом. Са развојем химнографије, почела се више обраћати пажња и на овај музички моменат, што је и до дана данашњег задржано. Један црквени појац заиста мора бити ревностан и у свом духовном животу. На крају крајева, црквена музика није као умјетничка или популарна музика, она је нешто сасвим другачије. Она има двоструку улогу – и да славимо Бога Живога, али и да ми духовно узрастамо. Ми који пјевамо, а чак и они који нас слушају. Тако да је веома важно да појац у хору, великом или малом или ако сте за пјевницом сами, да живи тим животом, да разумије о чему он то пјева, да прилагођава атмосферу свог пјевања ономе што пјева и која је служба у питању, и наравно да јасно и лијепо пјева. Ваша пјесма јесте молитва, она ће покренути молитву и оног вјерника који нема тај дар, а дошао је на службу Божију. ”
Хор Светог апостола и јеванђелисте Марка при Саборном храму Христовог Васкрсења растао је са овим Храмом у којем сваке недјеље одговара на Светим Литургијама. Од дјеце и унучића који су стрпљиво чекали своје родитеље или баке и дједове да заврше хорску пробу, оформили су подмладак. Погледима са стране дјелују као једна велика сложна породица.
”Кроз хор је прошао велики број људи. Људи дођу па због неких породичних ситуација оду; дјеца – ту су у средњој школи ,па почну студирати негдје друго и ја стално изнова учим пјевати Свету Литургију. Међутим, људи који остану и који су већ дугогодишњи чланови хора, просто вас Литургија зближи, зближи вас то заједничко молитвено пјевање и врло брзо постанемо некако блиска заједница. Кад неки нови људи дођу, нови пјевачи, они заиста врло брзо постану дио наше породице и ми заиста јесмо једна велика породица и имамо чак и дјецу. Морам да кажем да од скоро имамо и подмладак нашег хора – дјеца узраста основне школе. Са њима ради моја колегиница Соња и имам помоћ моје колегинице Милане, нас три заправо сад тренутно водимо хор.”
Иза себе имају бројне наступе, концерте, па и значајна такмичарска признања, али једно од оних срцу најближих им је одговарање на Светој Литургији 7. октобра 2013. године у дану када су патријарси васељенски Вартоломеј, руски Кирило и блаженопочивши Патријарх српски Иринеј освештали Саборни храм Христивог Васкрсења у Подгорици у склопу тадашње прославе 1000 годишњице Миланског едикта Светиг цара Константина о слободи вјере, када си одговарали на Светој Литургији заједно са хором Српског пјевачког друштва ”Јединство” из Котора.
Бројни успјешни концертни наступи у Црној Гори, Србији, Републици Српској, Русији, Грчкој, Италији, Мађарској…дио су богате биографије Хора Светог апостола и јеванђелисте Марка. Оно што папир не биљежи, а што остаје утиснуто у срцима свештенослужитеља и учесника светих богослужења на Саборном храму Христовог Васкрсења и другдје, то је благодарност за њихов немерљив допринос свечаности и узвишености богослужбеног молитвеног тренутка, те сав вишедеценијски труд на сабирању и очувању ове црквено-музичке заједнице.
Комплетан разговор са диригентом Хора Св. апостола и јеванђелисте Марка, Људмилом Радовић, можете послушати на интернет сајту Радија Светогора, у рубрици Тема јутра.
О.Б.
