На Светој Гори Атонској, у Карејском манастиру, који је 335. године основао Константин Велики, налази се ова чудотворна икона у Саборном храму, у олтару, на горњем мjесту. Посебно се поштује због догађаја који су се поводом ње збили.
Прославља се 24. јуна по новом, односно 11. јуна по старом календару.
Један старац, свештеник, живио је отшелнички са својим послушником, недалеко од Кареје. Ријетко су остављали своју келију, осим усљед неке пријеке потребе. Деси се тако да старац оде да служи свеноћно бденије уочи недеље у Карејској цркви, а ученик остаде да чува келију, добивши наредбу од старца да службу врши у келији. Када је наступила ноћ послушник је чуо куцање на вратимa. Отворивши, видио је непознатог монаха и љубазно га примио. У вријеме вршења свеноћне службе, обојица су почели молитвено пеније. Када је дошло вријеме да се велича Пресвета Богородица, обојица су стали пред Њену икону и почели појати древну пјесму Светог Козме, Епископа мајумског: ,, Честњејшују херувим и славњејшују серафим… “ и остало до краја… Но прекрасни гост рече: ,, Код нас, тако не величају Божију Матер, ми пјевамо прво: Заиста је достојно да блаженом зовемо Тебе Богородицу, увијек блажену и непорочну и Матер Бога нашега “ и послије тој пјесми додајемо : ,, Часнија си од херувима и славнија од серафима… „.
Млади монах је задобио умиљење до суза, слушајући пјевање непознате му пјесме, и стаде молити госта да му је напише, како би је научио и на тај начин научио величати Пресвету Дјеву. Како у келији није било ни мастила ни хартије, чудесни гост рече: ,, Овако ћу ти написати за успомену ову пјесму, ево на овом камену, а ти је научи и сам је тако пој, и све хришћане научи да би тако прослављали Пресвету Богородицу „.
Камен се као восак умекша под руком дивног госта и слова се дубоко урезаше. Написавши на камену ту пјесму, гост је предаде послушнику и рече за себе да је Гаврило и постаде невидљив.
Сву ноћ послушник је провео у славословљу пред иконом Богородице, а већ ујутру је пјевао ту божанствену пјесму наизуст. Старац га је на повратку из Кареје затекао како пјева нову чудесну пјесму. Послушник му је показао камену плочу и рекао му све како је било… Старац је обавијестио о томе Сабор светогораца и сви су једним устима и једним срцем прославили Господа и Матер Божију, пјевајући нову пјесму.
Из тог разлога Црква пјева анђеоску песму Достојно јест, а икона пред којом је Архангел пјевао дотичну пјесму је пренесена у Карејску цркву. Плоча са написаном пјесмом била је послана у Константинопољ, за вријеме царовања Василија и Константина, синова Романа млађег, Патријарха Светог Николаја Хризоверха (983.-996.г.). Келија у којој се догађај збио је и до данас позната на Атосу под именом, – Достојно јест.
У Петрограду, у Галерној луци, направљен је у част Богородице Достојно јест, величанствени петокуполни храм, гдје се налази копија благодатне иконе, послане са Атоса.
Чуда
Пред овом иконом моле се при душевним и телесним болестима, за очување брака, при несрећним случајевима, као и за пружање помоћи у муци и биједи.
Тропар, глас 4
Сви оци Атонске обитељи, сабирају се, вјерно празнујући дан, радујући се и свијетло ускликујући у весељу, Божијој Матери од Ангела преславно пјевајући.
Тако и ми Богородицу сви славимо.
Други тропар, глас 2
Притецимо, вјерни, с дерзновенијем к милујућој Царици Богородици и умилно зовимо к Њој: ниспошљи на нас милости Твоје богато, град овај избави од сваке невоље, мир даруј свијету за спасење душа наших.
Литература
Тихомир С. Илијић: ,, Велича душа моја Господа “ , ВИЗ, Београд, 2002, стр: 161,162;
Духовное преображение: ,, К Богородице прилежно ниње притецем – Молитвљ к Божиеи Матери перед Ее чудотворњими иконами „, Москва, 2015, г.,стр: 32,33
Елза Бибић
Превод с руског: Олга Бибић
