На недељу Светих светих, када обиљежавамо Петровске покладе – служена је Света литургија у подгоричком Храму великомученика Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић архијерејски намjесник подгоричко-колашински уз саслужење старешине храма протојереја Мирчете Шљиванчанина, протојереја ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића; док је молитвено учествовао прота Милун Фемић.
На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава, предвођен хоровиђом Снежаном Поповић.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ.
„Окупљамо се сваке недjеље у Цркви, као пред празним Гробом Господњим, гдjе на Светој литургији стојимо као апостоли и мироносице, свjедочећи да је Христос васкрсао из мртвих и да све друго што је урадио, сва силна чуда, а највеће међу њима што је Бог постао човјек, што је проповједао, лијечио људе од болести, указивао да је у Његовој власти сваки закон природни и да се Он пита чак и над смрћу. A да је јачи и од смрти показао је својим преславним Васкрсењем.
Ми се на Литурији сабирамо због тога што прије свега вјерујемо у вјечни живот, који нам је Господ показао својим Васкрсењем и на који нас упућује сваком својом поуком; кад праштамо једни другима, љубимо једни друге као себе саме или се бар трудимо да у том настојању живот проведемо, ми се крећемо сигурним путем ка Царству небеском и тог пута учитељи су Сви свети из наше Цркве. Само из те перспективе, а друге перспективе нема у Цркви и пред Божијом ријечју, можемо схватити потресне Христове ријечи – да ко љуби оца, мајку, дјецу, имање, посао, земљу своју, више него Бога, тај није достојан вјечнога живота. „
Површно слушање ових Христових ријечи, често нас препадне, као да Господ тражи да мрзимо овај свијет и све што је у њему, па и наше ближње. А није то рекао.
„Него је рекао да љубав према овоме свијету и све што смо добили, па чак и нашу породицу, дјецу и сваку срећу, ако је цијенимо тако да заборавимо на Бога или ако је цијенимо више него онога Који је то дао и створио, а дао нам је да бисмо били близу Њега, онда смо потпуно, што би наш народ рекао, промашили.
Добро је да се сјетимо пред почетак Петровског поста, да ће бити блажен сваки који остави сваку животну срећу овога свијета, ради већега циља. Господ нас кроз ову поуку учи, да није свако вријеме и околност иста. Оно што се тражило од апостола, пустињака, Светих отаца на васељенским саборима, оснивача манастира, не тражи се од свакога од нас, који има породицу…
Господ нас учи да је Он Дародавац свега и да о Њему треба најприје да мислимо, а да се са хвалом, благословом и химнама сјећамо прво aпостола а онда наших Светих oтаца који су збиља, оставили читав свијет и живот, ради проповиједи Христове; али нигдје не пише да човјек не смије да има породицу, радно мјесто и да не смије да брине о својим земаљским домаћинствима, која су једнако од Бога. Него ако о свему томе брине тако што ће Бога славити, онда ће му све бити благословено! Нека овај пост сватимо као једну стваралачку прилику, да нешто урадимо од себе – тестирајући себе, да смо спремни да оставимо све свјетско, ради молитве, Божије Ријечи и бољега себе“, поручио је прота Гојко Перовић.
Бесједа о. Гојка Перовића – видео
Затим су сви они који су се припремали за примање Свете тајне причешћа, приступили Светој чаши.
Час вјеронауке за полазнике Школе Свети Ђорђе, одржала је протиница Надица Радовић којом приликом су полазницима уручена свједочанства о успјешно завршеној школској години.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому Црквене општине подгоричке.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
