Са благословом протојереја Николе Пејовића, старjешине Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, школа вјеронауке при овоме храму, кренула је 6. јуна 2025. године, на тродневно поклоњење светињама Србије.
Групи од 49 ђака предвођених вјероучитељицама Зорком Пејовић и Аном Ненадић, прва станица је била манастир Куманица, који се налази на граници Црне Горе и Србије, уз саму жељезничку пругу и магистрални пут који из Бијелог Поља води ка Бродареву.
Манастир Куманица је посвећен Светом архангелу Гаврилу, а мјесто је утјехе многих вјерних са свих страна свијета, који га походе иштући, и добијајући, помоћ од Светог Григорија Куманичког, за чије чудотворне мошти се везују бројна исцјељења.
Након цјеливања његових моштију, весела група полазника вјерноауке, по благослову домаћина да се сви који посјете ову светињу послуже, прешла је у манастирску гостопримницу гдје су почашћени ванилицама и соком.
Потом је у добром расположењу пут настављен ка Пријепољу, другом одредишту – манастиру Милешева, гдје је младу групу поклоника дочекала игуманија Аквилина.
Милешеву, чија је црква посвећена Вазнесењу Господњем, подигао је 1219. године као своју гробну цркву жупан Владислав, други син краља Стефана Првовјенчаног и унук Стефана Немање.Овај манастир је у нашој историји имао велики значај, али оно по чему је и данас препознатљив широм свијета, поред везивања за мошти Светога Саве, управо су његове фреске, међу којима је најпознатија свакако Бијели анђео на Христовом гробу.
Посјета Милешеви је била прилика да се и дјеца подсјете на првог архиепископа и просветитеља српског – Светога Саву, чије мошти су почивале у овој светињи и биле велико укријепљење српком народу, нарочито у вријеме турског ропства, све до 1594. године када су однијете у Београд, а затим спаљене на Врачару. Након спаљивања његових моштију, једини њихов преостао дио код нас је Светитељева рука, која се данас налази у милешевској светињи.
Након ноћења у манастирском конаку, посебан доживљај за све учеснике овог путовања било је учествовање на Светој литургији на Духовске задушнице, учестовати у сабору свих који су овдје кроз вјекове Богу појали и са Њим се сједињавали.
Послије доручка, група се упутила ка Ваљеву – манастиру Ћелије, гдје су се поклонили моштима Аве Јустина. Поучени од својих вјероучитеља, дјеца су, цјеливајући мошти, Преподобном Јустину Ћелијском пренијели поздраве од његовог ученика, блаженопочившег Митрополита Амфилохија, поред чијег гроба се поучавају вјери у Бога.
Након упознавања са историјом ове светиње у којој је Свети владика Николај Велимировић “први буквар учио”, а Преподобни Јустин Ћелијски живио и написао многа дјела, група је ноћила у Ваљеву.
За Тројичиндан, полазници школе вјеронауке Саборног храма са својим вјероучитељицама, имали су част да пјевају на Светој литургији у манастиру Лелић, поред моштују Светог Николаја Жичког и Охридског, који је благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија небески заштитник ове школе.
Послије Литургије и послужења, припремљеног трудом и љубављу домаћина, пут је настављен ка манастиру Студеница, недалеко од Краљева, који је 1190. године основао Стефан Немања, родоначелник светородне лозе Немањића, који је рођен у Рибници, данашњој Подгорици.
Дјеца су врло добро упозната са нераскидивом везом Светог Симеона Мироточивог и Митрополије црногорско-приморске, чији је он небески покровитељ, јер су и учесници многобројних манифестација које се у Подгорици организују у његову част. Такође, та повезаност је присутна и кроз његову лозу која расте и даје плодове, посађена уз Саборни храм – пирг Светог Симеона Мироточивог, а коју је из Хиландара донио Митрополит Амфилохије
Радост је била поклоњење моштима Светог Симона (краља Стефана Првовјенчаног) и Свете Анастасије – мајке Светога Саве, као и моштима Светог Симеона Мироточивог, и упознавање са историјом Студенице, њеним фрескама и свим оним што је она значила и значи за наш народ.
Манастир Студеница је уједно била и последња станица овог поклоничког путовања, након које се група запутула назад према Подгорици – града Немањина.
Духовно оснажени полазници школе вјеронауке Саборног храма Христовог Васкрсења су стигли у Подгорицу 9. јуна, у раним јутарњим часовима, спремни да се врате својим редовним обавезама и одговоре будућим задацима и изазовима, уз ишечекивање неког новог путовања.
Школа вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења
