На празник равноапостолног Светог цара Константина и његову мајку царицу Јелену служена је Света литургија у подгоричком храму Светог Ђорђа.
Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојкo Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински уз саслужење протојереја–ставрофора Драгана Станишића и протојереја Леке Вујисића.
Благољепију појања допринјели су појци Цркве Св. Ђорђа, којима је руководио ђакон Лука Павићевић.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке, сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ прота Гојко Перовић.
,, У Богослужбеним молитвама данашње светитеље називамо равноапостолнима. У тропару Св. цара Константина поредимо с апостолом Павлом, јер је у питању цар који је на царски престо сио као цар једног паганског многобожачког царства, као неко који није знао за Господа и коме се Господ јавио и преокренуо ситуацију, да царски трон који је до тада гонио хришћане, од кога су се хришћани скривали по катакомбама – да тај буде онај који ће прославити име Господње.”
”Спомен на цара Константина нас сјећа да је Господ у једном моменту узео државу као сасуд, изабрани сасуд преко кога ће се пронијети Ријеч Божија. Цар Константин је као земаљски владар учинио пуно за Цркву. Он је сазвао Први васељенски сабор у Никеји, који је много помогао да се утврди наша вјера и да се утре темељ будућих васељенских сабора, на којима је дефинисана догма наше Цркве. Он је из Рима пренио пријестоницу на Босфор и подигао Константинополис, град који данас постоји као Цариград. Његово име Стамбол, како неки тумачи кажу, само је скраћена верзија имена Константинополис.”
”Свети Цар Константин и његова мајка Јелена су заслужни што је из прашине страдања и из рушевине обновљен и подигнут град Јерусалим, који буквално није постојао 2 вијека. Тек је боготражитељским трудом царице Јелене откривен Крст Господњи, мјесто Гроба Господњега, мјесто пећине Витлејемске у којој је Господ рођен, и обновом тих светиња и успостављањем првих хришћанских базилика, на том мјесту, овај пут се Јерусалим обнавља не само као етничко средиште јеврејскога народа, него као и центар хришћанства.”
”Треба да знамо да Црква и држава никада не би смјеле да буду једно исто. Колико год била уређена држава и колико год били побожни владари, “ – поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Перовић.
Потом су сви они који су се припремили приступили Светој тајни причешћа.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
