Центар за неговање традиционалне културе ”Абрашевић” из Крагујевца ове године прославља свој велики јубилеј – 120 година рада и постојања крагујевачког ”Абрашевића”, основаног 1905. године као умјетничко-позоришна трупа, да би двадесетак година касније у оквиру ове трупе почела да ради и фолклорна секција, по којој шира јавност ”Абрашевић” најчешће и препознаје.
Тим поводом гости радија ”Светигора” су били: Владимир Ђорђевић, драмски писац и уредник програма у ,,Абрашевићу”, Теодор Милутиновић и Дуња Гицић, играчи извођачког ансамбла и Виктор Вукчевић, фрулаш.
-КУД ,,Абрашевић” је постојао до 2006. године, када прераста у једну градску установу културе и зове се, званично, Центар за неговање традиционалне културе ,,Абрашевић” Крагујевац, и правни је и уметнички следбеник некадашњег КУД-а ,,Абрашевић”. Управо да бисмо добили тај континуитет који, ево, траје сто двадесет година. Наследили смо све оно што је КУД некада био, али смо кроз Центар и проширили делатност. Наша основна делатност је извођачка уметност, и Центар функционише тако што у оквиру њега ради неколико делатности, односно неколико секција. Она која је најбројнија и која је, онако, најактуелнија, да кажем, то је Фолклорна секција која ради у оквиру Школе народних игара, која укључује и дечији ансамбл, омладински ансамблаи први извођачки ансамбл, који се званично зове Ансамбл народних песама и игара центра ,,Абрашевић”, казао је за Радио ”Светигора” Владимир Ђорђевић.
Поред фолклорних ансамбала, у оквиру Центра ради и Велики народни оркестар који броји око тридесетак чланова.
-Оркестар изводи своје засебне концерте. То су најчешће тематски концерти и има неколико заиста врхунских солиста који наступају широм наше земље, не само у окриву Абрашевићевог оркестра, него и са другим оркестрима, као што је то, например, Велики народни оркестар Радио-телевизије Србије.
У оквиру Центра постоји и књижевни клуб, те позориште.
-Књижевни клуб баштини традицију неговања књижевности и писања. У њему се окупљају наши првенствено млади, али и они стари суграђани, који се баве књигом, писањем и свим овим што је везано за књижевност. Тако да често правимо и књижевне вечери и промоције књига. Затим имамо и драмску секцију, која функционише у оквиру Позоришта младих центра ,,Абрашевић”. Драмска секција је повукла тај први корак још 1905. године, па ето функционише до дан-данас. На нашој сцени могу се видети разни драмски комади, и класичне драме и неке модерне, да кажем савремене. Пре свега, ми се трудимо да то буде само оно што је везано за традиционалну културу и традиционалну уметност. Често имамо сценске приказе којима обиљежавамо одређене значајне датуме из српске историје, културе, уметности. Тако да је заиста широк дијапазон и драмске сцене и онога чиме се она бави.
Ансамбл народних игара и пјесама ”Абрашевић” окупља преко три стотине дјеце и младих, узраста од шест година па надаље. Један је од најнаграђиванијих ансамбала у Србији и гостовао је у преко 30 земаља свијета. Поред игре, ”Абрашевић” његује и школу соло пјевања.
-Кроз њу су прошла нека веома важна и велика имена српске сцене. Ту је била наша драга др Соња Перишић, затим Јелена Томашевић, Даница Крстић, сада Катарина Богдановић. Има заиста доста имена која су данас позната на српској сцени соло певања и шире, а прошла су кроз нашу школу.
На питање да ли је ово вријеме тешко за опстанак фолклорних друштава, Ђорђевић одговара да је ово вријеме генерално тешко за све оно што је традиционално и што ”има конотацију православну, српску, националну”.
-Заиста је ово тешко време за све то у било ком виду уметности – да ли је то драмска уметност, да ли је то књижевност, да ли је то музика, да ли је то фолклор. Све што има тај призвук, данас некако тешко пролази. Ми имамо ту срећу да, можда и зато што смо некако у срцу Србије, у Шумадији, па смо мало склоњени са те неке ветрометине у том смислу. Имамо срећу да још увек доста деце има жељу да игра, показује жељу да игра. Зато имамо препуну школу народних игара. Тако да код нас није толико изражен и видљив тај проблем. Али, како изађемо у неке друге просторе и сфере, видимо да ту постоји један отклон веома озбиљан. Зато је град Крагујевац и основао Центар за неговање традиционалне културе, да бисмо били утемељени и формално-правно као установа, знате. То јесте био један паметан потез, јер Културно-уметничко друштво је, да кажем, формално-правно гледано, удружење које сутра свако може да укине, да обрише, а овако сте једна установа културе која баштини континуитет, и овако сте један озбиљан играч, што би се данас рекло овим савременим говором. Тако да ми јесмо ту и постојимо да будемо чувари традиције.
Играчи извођачког ансамбла, Теодор Милутиновић и Дуња Гицић, кажу да је за њих фолклор веома важан и да је ”Абрашевић” мјесто гдје су много тога научили о свом народу.
-Па ево, ја бих рекла да је фолклор за начин живљења. Ја 18 година играм у ”Абрашевићу” , а љубав према игри сам наследила од свог деке. Мој дека још увек игра, он је такође у ,,Абрашевићу”, у ансамблу ветерана. Он игра од шездесет и неке године, и ево још увек је ту, а има осамдесет две. Тако понекад имамо и неки заједнички концерт. Тако да је то некако, рекла бих, укорењено у мени, каже Дуња.
-Како је рекла моја колегиница, фолклор је начин живота. Ја сам у ”Абрашевићу” пуних четрнаест година. За мене је фолклор, пре свега, једна велика љубав и захвалан сам на томе што сам кроз фолклор научуио шта значи српска музика, шта значи српска игра и шта значи српска традиција, култура. Уз помоћ фолклора можемо заиста осетити дух наших предака. Можемо осетити како су некад живели, како су некад радили, како се некад певало, веселило. Како се некад на прелима, по селима дружило. Фолклор ствара међусобно јака и чврста пријатељства и шири љубав и културу у целом свету.
Виктор Вукчевић, фрулаш из ”Абрашевића” је основношколац, иде у седми разред. На почетку је свирао у оркестру, али и играо неко вријеме.
-Играо сам једно годину и по дана, па сам престао зато што нисам могао да стигнем због школе и других обавеза, па сам онда наставио само да свирам и да напредујем у томе. Мени су најзначајнија наша лепа дружења и заједничка путовања.
Чланови Ансамбла народних игара и пјесама ”Абрашевић” из Крагујевца боравили су ових дана у Црној Гори, гдје су у недјељу, 27. априла, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одржали цјеловечерни концерт, а потом су 28. априла наступили у ЈУ Центар за културу Пљевља.
О. Б.
