Током три деценије кроз рад ове школе одњегована је идеја о окупљању младих људи са основним циљем упознавања православне црквене музике, посебно српског црквеног појања, али и шире – музичке, културне и духовне историје српског народа. Школу је основала блаженог спомена Даница Петровић, уважена професорица, музиколог, неуморни прегалац на пољу црквене музике, духовности и културе.
Уредник звучне споменице, др Наташа Марјановић, музиколог, један од аутора и предавача Љетње школе црквеног појања ”Корнелију у спомен” и научни сарадник Музиколошког института САНУ, казала је за Светигору да је ово издање једна лијепа слика досадашњег рада ове школе.
– Ово је својеврсни албум тридесетогодишњице рада ове дивне школе, која је као расадник црквених музичара деловала, на првом месту, заслугом наше, нажалост, недавно преминуле уважене проф. др Данице Петровић, музиколога, која је ову школу осмислила, основала, и са члановима Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца водила готово пуне три деценије. И која је све нас, који смо данас настављачи те дивне традиције, у тој школи окупила раније као полазнике, а временом нас је, ето дословно тако, подучавала да јој постанемо и сарадници, и данас се трудимо да идемо даље истим путем. А ово лепо звучно издање је једна слика досадашњег рада школе.
Издање је конципирано у два сегмента. У првом дијелу су архивски снимци, док се у другом дијелу налазе новији записи. Бесплатан примјерак овог издања заинтересовани могу добити у просторијама Музиколошког института Српске академије наука и уметности, као и претходна издања која је реализовао Музиколошки институт.
-У првом делу су сабрани звучни снимци са завршних концерата који су током претходних година, почев од 1996. године, па све до недавних година, одржавани у Летњој школи. И ту смо се фокусирали да поделу направимо по жанровима: на оно што су певали полазници мешовитог хора хорске радионице, па онда групе појачке, оно што су претежно једногласни записи српског појања, а од 2015. године у оквиру школе ради и радионица за дечији хор, тако да један сегмент диска осликава и ту активност. Имали смо жељу да прикажемо и новије снимке, тако да смо, баш за потребе снимања диска и поводом тридесетогодишњице школе, организовали да се наши драги сарадници, угледни појци који су такође, што били ученици у овој школи или већ њени професори, сарадници и диригенти, испевају један низ примера песама српског појања који свакако завређују да буду у тако лепој интерпретацији забележени и доступни широј јавности, тако да ти снимци чине други дио издања.
Озбиљан и посвећен рад на сакупљању и преношењу знања о српском црквеном појању резултирао је дивним плодовима.
-Негде смо забележили, мислим да имамо податак да је више од 1500, сад је вероватно тај број нарастао и на 1700 младих људи који су прошли кроз ову школу. Можете замислити колико је то. То су били полазници из Србије, из региона, из дијаспоре. Често када говорим о овој школи, а чини ми се и сваки пут, да употребим тај глагол да смо ми ”стасавали”. По узору на Летњу школу у Сремским Карловцима основане су и неке друге, сродне. Можда још увек немају овако дугу традицију, али и наша и те друге школе су јединствена прилика да лаици, односно, они који нису ученици богословије или студенти Православног богословског факултета, стекну шира знања, и теоријска, о историјату српског појања, али и практична, само појање. Заиста се трудимо. Поред основних музичких радионица, увек је у рад школе био укључен тај циклус предавања. То су драгоцена знања која су преносили током свих ових година угледни стручњаци у својим областима, високо образовани људи, универзитетски професори, свештеници, епископи. А предавања су била из области: историје музике, друштвене историје, историје уметности, књижевности. Све су то била зрна знања која сабрана заједно помажу младим људима да и то практично знање које стичу, спремајући се за појање за певницом или на том завршном концерту, некако контекстуализују, да доживе заиста то наше богато наслеђе црквене музике као део укупне наше културне и духовне историје.
Овогодишња, 33. Љетња школа црквеног појања ”Корнелију у спомен” , биће одржана у Сремским Карловцима, у периоду од 30. јуна до 7. јула.
-Прошле године смо имали то задовољство да после низа година одржимо један курс поново у Епархији будимској и на томе смо заиста веома благодарни и захвални домаћинима, који су нас тако свесрдно примили, а дивно је било у Будимпешти и на завршном концерту. Веома бисмо волели да и ове године имамо барем неколико полазника из Мађарске, а надамо се и из Црне Горе. Подгоричани су редовно међу нашим полазницима, неколико младих је било и прошле године.Тако да, ево, ове године се, да тако кажем, враћамо у Сремске Карловце, где је уствари наше главно седиште и надамо се да ћемо наставити са нашим лепим радом.
Пријава за овогодишњу Љетњу школу црквеног појања се врши преко Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца. Потребно је попунити основни упитни формулар у којем заинтересовани за упис напишу своја претходна знања и искуства, како би касније били подјељени у неку од радионица – мјешовитог хора или појачку групу. Овогодишња Љетња школа ће бити in memoriam, у знак сјећања на професорицу Даницу Петровић. У знак сјећања на професорицу Даницу планиран је и концерт, који ће бити одржан 11. маја у атријуму Народног музеја у Београду.
– У знак сећања на нашу професорицу Даницу Петровић одржаћемо и један врло посебан концерт у атријуму Народног музеја у Београду. Концерт је планиран за 11. мај, ако Бог да, у 18.30 часова тога дана. Дугогодишњи полазници Летње школе, који ће се овим поводом окупити са разних страна, отпеваће нотне записе из новообјављене пете књиге Сабраних дела Корнелија Станковића. То је празнично појање. Ту су песме из Минеја, Триода и Пентикостара, хармонизоване за мешовити хор. Укупно ово издање има више од 1700 страна нотног текста. Ми сада бирамо један сегмент из тог обимног материјала, који ће бити спомен на нашу професорицу и први пут у јавности изнет овај драгоцени материјал. То су историјски први записи ове новије традиције српског појања, које је Станковић бележио у Сремским Карловцима половином 19. века и потом хармонизовао у духу ондашњег времена и, је ли, те тежње да се у црквама поје вишегласје, казала је Марјановић.
О. Б.
