На данашњи дан, 29. априла, 2020. године, у Господу се упокојио протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски намјесник бококоторски. Само годину дана раније, отац Момо је прославио пет деценија свештеничке службе, коју је од првог дана свог рукоположења за ђакона, па потом и за свештеника, обављао у Котору, предано и посвећено до последњег свога даха.
Рођен је 1. јула 1945. у Херцег Новом. У Београду је завршио Богословију Светог Саве, а касније и Богословски факултет. За ђакона је рукоположен 31. августа 1969, а за јереја 9. октобра исте године, на празник Светог Јована Богослова, светитеља којег је много волио.
На дан сахране оца Мома, блаженопочивши Митрополит Амфилохије је казао да је отац Момо био свједок Христа Бога, дародавца вјечног и непролазног живота.
– Био је то од своје младости, од свога дјетињства, слиједећи стопе свога страдалнога оца Риста, који је после убиства Митрополита Јоаникија и преко 120 најбољих свештеника био протјеран, заједно са другим свештеницима из Црне Горе и био примљен у Добоју у Босни. Ту је био свештеник и ту је отац Момо и одрастао.Отац Момо је један од првих, који је након великог страдања Цркве Божје у Црној Гори, као млад дошао у Котор, на позив оца Богобоја.И Бог га је удостојио да је овдје преко педесет година служио Богу и роду. И принио је себе и домаћу цркву своју, и многе друге душе Господу на дар. И прелазећи из овога пролазнога смртнога живота, он задобија онај вјечни и непролазни живот, Царство небеско, коме је служио читавога живота као исповједник истинске и праве вјере Христове. Његов свијетли примјер и његово свједочанство остаће живо и живоносно. И његов лик, не само у Котору него у свеукупној нашој Цркву Српској Православној и свеукупном православљу.
Отац Момо је био и неуморни исповједник и подсјетник сваком Србину да је: ”У срцу сваког од нас дубоко урезан косовски завјет”.
– Ми смо косовског опредјељења. Свака сила до времена а Божија свевремена. Могу други народи доћи на Косово, али ће са њега срамотни отићи. А ми ћемо бити срамотни ако Косово издамо. Нека нас буде и тројица тамо, али тамо су наше светиње. Свети краљ Стефан Дечански и Свети Јоаникије Девички нас чувају. Ту је Грачаница и црква Богородице Љевишке…Боже која је то љепота! Па да ништа друго нема, не само српски народ него цијела Европа, до пред свијетом да прикаже Дечане, Грачаницу, Љевишку, „имали би су чим изаћ’ пред Милоша“, што наш народ каже. Наш идентитет је оцртан и постоји на Косову и Метохији. Нас нема без Косова. Косово је наш идентитет. У срцу сваког од нас дубоко је урезан Косовски завјет. Он је душа душе Србинове -говорио је отац Момо.
Вјечан спомен и Царство небеско, драги оче Момо!
