На Свети и Велики четрвртак, када се наша Света Црква сјећа молитвено Тајне вечере, ноћи када је Господ Исус Христос установио Свету тајну причешћа, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици којом је началствовао протојереј Игор Балабан, архијерејски намјесник зетски уз саслужење: протојерејâ-ставрофорâ: Драгана Митровића и Далибора Милаковића, протојерејâ: Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића, Николе Пејовића, јереја: Велимира Бугарина, као и ђакона Ведрана Грмуше.
Након прочитаних јеванђелских зачала свима сабранима обратио се протојереј Игор Балабан:
,,Узмите, једите, ово је Тијело Моје, које се за вас ломи на отпуштење гријехова, пијте из ње сви, ово је Крв Моја Новога Завјета која се за вас и за многе излива на отпуштење гријехова“, вели Господ својим ученицима и свима нама до краја свијета и вијека. Заповиједа нам, препоручује нам, савјетује нам да се окупљамо у име Његово, да се помолимо Богу, да дамо благодарност Богу и да потом једемо хљеб који је Тијело Његово и пијемо вино које је Крв Његова“. – бесједио је он.
Прота Игор је у даљем обраћању подсјетио да је Господ онда кад обећава ученицима Својим – апостолима да ће их испунити сваке мудрости, Божијом истином и љубављу и правдом, баш тада им објављује да ће да страда:
,,Чини то Господ тако и најприје својим ученицима, а баш тада када то чини, када им обећава да ће их испунити сваке мудрости, да ће се пијењем, једењем тога хљеба Његовог Тијела и пијењем тога вина Његове Крви испунити Божијом истином и љубављу и правдом, баш тада им објављује да ће да страда”.
У другом дијелу празничног слова, прота Игор се осврнуо на безумност људског рода која издаје Господа, закључивши да пала природа људска заправо не да благодати да узраста:
,,Одмах непосредно послије те вечере безумни људски род, издаје Господа суди му лажно, неправедно, као што се врло често суди, пљује га, бије га и на крају покушава да га усмрти. Такав је род људски, таква је наша пала природа, не да благодати да узраста. И када се сами такнемо овога причешћа и окусимо од Господа, кад год изађемо са врата храма, увијек као да учинимо нешто што ожалости Господа. Сваки гријех наш као да је још једно суђење Господу, свако наше непочинство, свака наша завист према ближњему, свако наше подавање својим страстима и сластима, све то је опет и опет и по 100 пут и 1000 пут пљување и издаја Господа и покушај да њега избацимо из свијета као што су покушали они безумни људи кад су га убили на крсту, мислећи да су заувијек завршили са Њиме“.
,,Нека би дао Господ да нас Његово тијело и крв исцјељује, опет и опет, јер нама ицијељења неће бити довољно. И у Царство Божије ако Бог да кад уђемо, обећава Господ да ћемо узрастати у мјеру раста висине Његове, а та мјера је безмјерна, та мјера је вјечна, та мјера је несамјерљива и нашим умом неспознатива. Дај Боже да нас Господ препозна као своје вјерне синове и кћери!“ – поручио је на крају празничног слова протојереј Игор Балабан.
Текст, фото: Борис Мусић
