Празник Четвородневног Лазара прослављен је евхаристијски у подгоричком Храму великомученика Ђорђа којем је присуствовао велики број верног народа.
Светом литуријом началствовао је протојереј Јован Радовић, уз саслужење протојереја-ставрофора Гојка Перовића архијерејског намесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Луке Павићевића.
На литуријске возгласе одоварали су полазници Школе појања Свети Ђорђе, коју води прота Јован Радовић.
Током литурије поучном бесједом сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Јован Радовић:
,, Ево нас данас у чудесном празнику васкрсења Лазара, пријатеља и друга Божијега, Господа нашега Исуса Христа.
Чули смо данашње Јеванђеље, Лазар је био болестан и умро је; Након пребивања 4 дана у гробу видимо чудесни разговор између сестара Лазаревих, Марте и Марије са њиховим Учитељем, Господом Христом.
Оне кажу “ Да си Ти био овде, не би умро брат наш“. Господ каже: „Ја сам васкрсење и живот, онај који вјерује у мене, никад неће умријети, него ће живјети вјечно. И видимо, да Господ на очиглед свег народа, јеврејскога, пријатеља и познаника Лазаревих, Марте и Марије васкрсава свога пријатеља из гроба који је већ 4 дана био у гробу.
Господ то чини намјерно и свјесно, јер Он је могао доћи да исцијели Лазара, док је био болестан; Марта и Марија јављају шест дана прије смрти; међутим, Господ намерно не жури, јер је знао да ће васкрснути Лазара, – чиме је хтио да постигне, да се ученици Његови утврде у вјери у Њега, као Богочовјека, а исто тако да Јевреје који су имали огромну мржњу, према Њему, бар на неки начин ублажи ту мржњу, тим чудом којим ће Он направити; а које никада до тада нико није направио у Израиљском народу.
Чудесне ријечи им Господ изговара, прво им каже да помјере камен да би и они осјетили да он заудара (Марта му говори, да је 4 дана у гробу и да заудара, већ је почео да се распада и да трули) Господ громким гласом каже: Лазаре изиђи напоље !
Тог момента, обавијен погребним повојима, Лазар, излази и васкрсава и придружује се на вечери, то вече.
После тога, Лазар је поживео још 30 година, био је Владика на Кипру и на данашњи дан, чудесно миро замирише из моштију Лазара четвородневнога и праведнога.
Господ је ово чудо направио, идући на своје страдање; није случајно Црква уметнула овај празник у Васкршњи пост, 7 дана пред васкрсење Христово.
Лазарево васкрсење је предобјава васкрсења свих нас људи.
Ми вјерујемо да ћемо на крају свијета, времена и историје – када затруби труба Божија – сви васкрснути, да ће се тијела и душе наше поново сјединити и онда ће настати Страшни Суд Божији.
Која је то новина коју Христос доноси у овај свијет. Управо васкрсење тијела. Јер све религије овога свијета су веровале у бесмртност душе; међутим, хришћанство нам доноси новину у томе да нема веће катастрофе, трагедије за род људски, него смрт људи.
Није Бог створио смрт људи. Смрт је ушла у овај свијет, завишћу ђаволовом и слободном вољом Адама и Еве.
А Христос Господ је дошао из јединога разлога – да побиједи нашу смрт и нама даровао живот вјечни.
Дакле, ми вјерујемо у васкрсење мртвих и живот будућега вијека; да ћемо сви на крају васкрснути и сјединити се; и изаћи они који су чинили добро, у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
Богу нашему нека је слава, Оцу и Сину и Духу Светоме. Нека би молитвама Лазара четвородневнога, Господ и нас васкрсао из наших гријеховних жеља; да и ми кренемо на страдање, смрт и васкрсење Христво, Боже дај, Амин. !“ – поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Радовић.
Потом су сви они који су се припремили, приступили Светој тајни причешћа.
Свештенослужитељи су затим приступили освештавању славских приноса, данашњим свечарима.
Елза Бибић
