Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски г. Јоаникије служио је у 5. недјељу Великог поста Свету архијерејску литургију у Цркви Вазнесења Господњег у Топлој уз саслужење свештеника тог храма.
Бесједом након Јеванђеља вјернима се обратио отац Зоран Миљанић који је истакао да се у ову недјељу Часнога поста када празнујемо спомен Преподобне Марије Египћанке и када смо у свом посном подвигу одмакли далеко и у промишљању и молитви преиспитали свој живот преиспитујемо и постављамо питање шта је истински смисао нашег бивствовања. Отац Зоран наводи да је одговор који на то питање треба да дамо управо служење ближњима. Логика овог свијета намеће да човјек треба да је амбициозан, да стиче материјална богатства и да њему служе. Логика Господња, напротив, истиче да „онај ко је највећи треба да служи свима“.
„У нашем подвигу у коме схватимо да нисмо толико праведни, да немамо љубави, да нисмо чинили милост брату и ближњему, тек тада кад кажемо Господу: „Помилуј ме грешнога“ и кад Господ загрли наше биће и покаже нам милост без осуђивања, тек тада можемо да помислимо да ако је Господ милостив према нама који смо нико и ништа којима је опростио толико, како ми да не загрлимо наше ближње. И тек тада из те бескрајне љубави Божије према нама палима у нашем личном подвигу можемо рећи: „Господе ако ме овако волиш, дај ми снаге да и ја служим ближњима“. И тек тада настаје она истинска праведност у свијету која почиње од нас и тек тада схватамо шта значи када служимо да ћемо бити највећи. Када служимо привлачимо благослов Божији без обзира да ли падамо или гријешимо сваки наш пад и гријех није само наш него универзалан. Свако таквим истим гријехом може погријешити.“-закључио је отац Зоран Миљанић.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски господин Јоаникије истакао је да су ови дани поста када већ предокушамо радост васкрсења Христовога и да се сабирамо у дом Господњи и уживамо плодове благословеног подвига
„Обнављамо душе кроз пост, молитву, свету тајну исповијести, а нарочито кроз свете тајне Христове. Обнављамо и наше заједништво, јер све што смо ближи Богу, ближи смо и једни другима и гледамо да превазиђемо и све наше мале, ситне, а понекад и велике неспоразуме и кад их превазиђемо видимо да су били глупи ти неспоразуми и да смо узалуд потрошили вријеме у несагласју са ближњима. Да гледамо да у љубави међусобној овај пост постимо и у међусобној љубави да дочекамо свијетли празник васкрсења Христовога“
Митрпополит Јоаникије заблагодарио је оцу Радомиру Никчевићу за све његове трудове и са надом и поуздањем да ће и даље бити ослонац својој Цркви и вјерном народу.
„Много је његових заслуга. Рукоположен је ’90. године у врло тешка времена и он је један од првих свештеника који су најављивали обнову нашег свештенства и наше духовности. Отац Радомир је показао велику љубав и принио велику жртву Богу, није се штедио, али све је то окренуто на славу Божију и њему и његовој породици на благослов. Основао је са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем ревију Светигора. Учествовао је у оснивању Радија Светигора и основању часописа „Светигора“ коју је водио, да би данас имали велику институцију Светигоре. Имао је дарове за свештеничку службу и био омиљен свештеник у свакој парохији“- закључио је Митрополит и оцу Радомиру додијелио знамење часнога крста и пожелио да га сила, милост и благослов часнога крста и даље кријепе.
Предсједник Црквене општине топаљско – херцегновске Зоран Лазаревић је оцу Радомиру Никчевићу изразио велику захвалност и навео неколико значајних дјела оца Радомира за Цркву и вјерне.
„Отац Радомир је благословио и посљедњег српског војника на Косову и Метохији Милоша Ћирковића, кад је војска Југославије напустила Косово ’99. године. Године 2000. Радомир Никчевић је почео одбрану Влашке цркве на Цетињу и животом је бранио. Отац Радомир је са Митрополитом Амфилохијем ’99. године и 2004. послије погрома сахрањивао остатке тијела Срба са Косова и Метохије.“
Предсједник СПЦО Херцег Нови навео је и једну анегдоту из живота оца Радомира. Наиме, отац Радомир рекао је Митрополиту Амфилохију да ето „није успио да погине на Косову и Метохији“, на шта је блаженопочивши Митрополит Амфилохије одговорио како „не гине баш свако на Косову“.
Господин Зоран Лазаревић је истакао да је отац Радомир Никчевић толико значајан за Херцег Нови да је био „уље у херцегновском кандилу“ и да је Херцег Нови једини град који је носилац ордена Светог Саве првог реда и за то је заслужан отац Радомир. Захвалио се оцу Радомиру у име града Херцег Нови за изузетан допринос да би Херцег Нови на православној мапи имао тако високо мјесто. У име свештенства и вјерног народа парохије херцегновско – топаљске уручио је оцу Радомиру пригодан поклон.
Завршним говором обратио се свештеник Радомир Никчевић који је био дирнут и који се захвалио Митрополиту Јоаникију јер је одувијек био узор и архијерејима и свештеницима, затим је упутио захвалност народу херцегновском на срдачности и топлом пријему и када је ту дошао, а и касније, као и градској управи и браћи свештеницима и рекао да ће и даље служити Цркви и вјернима.
Лана Остојић
