У глувну недељу поста када наша Света црква прославља спомен претпразништва Благовијести служена је Света литурија у подгоричком Храму великомученика Ђорђа. Светом еваристијом началствовао је јерреј Блажо Божовић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, протојереја Јована Радовића, ђакона Луке Павићевића уз молитвено учешће проте Милуна Фемића. За пјевницом на литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа, предвођени о. Јованом Радовићем.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у Храму обратио се началствујући свештенослужитељ, о.Блажо Божовић:
,, Диван је Бог у светима својима, Бог Израиљев ! Нисмо ли ми данас сабрани у име Божије, вјесници и судионици величанственог усклика цара Давида, којим нам се открила тајна, свједочанством апостола Павла да ће крв Христова очистити савјест нашу од мртвих дјела, да би служили Богу Живоме и Истинитоме. Да смо прије доласка вјере били чувани и затворени законом за вјеру која нам се имала открити, а која нас, пошто је примисмо, ослободи од свих уза и ланаца земљаских.
Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте, вели апостол Павле; чули смо да међу нама крштенима нема
разлике, ма гдје живјели и како се етнички осјећали и да смо сви један човјек у Њему. То значи да Му требамо принијети срце смирено, уздржање, милосрђе, благодарност, а не роптање, молитву умјесто празнословља, одрицање а не неумјереност, истинитост у вјери и у Цркви и код куће и пред Богом и пред људима. Дата нам је она слобода, како каже Патријарх Порфирије која се састоји у једноставном опредјељењу, да ли ћемо живјети сагласно Вољи Божијој, градећи заједницу и живећи у љубави, или ћемо се опредијелити за супротно. Шта нам то проповиједа данашње Јеванђеље ? И питање браће Јована и Јакова – да сједну Христу са лијеве и десне стране, када дође у Слави Својој.
У суштини, природа искушења ових ученика је била гордост. Не знате шта иштете! – говори им Господ.
Зар није безумно, што многи радимо по слабости нашој, да Божијој Премудрости наложимо како да устроји нашу
судбину и како да испуни доста пута наше неразумне жеље. Зар није боље, да сва своја надања препустимо Богу да Он учини за нас, оно што је корисно. И биће нам тада, по љубави и милосрђу Божијем и више него што
смо се надали.
Док Христос даје Апостолима па и цијелом човјечанству супротан примјер да као Бог није дошао да му служе, већ
да служи; давши живот Свој у откуп за многе. Грешну жену Црква ће прославити пјесмом, у Велику сриједу пјесмом „Господе, жена кој је пала у многе гријехе, осјетивши Твоје Божанство, узела је чин Мироносице и ридајући Теби миро, прије погреба приноси од тог ридањ, њено лице је изубило сваку привлачност и љепоту о којима је толико водила бригу. Сада, у часу покајања, то за њу нама значаја. Сви њени гријеси сада се плачем изливају пред Спаситељем.
Примјер човечије душе, која се каје и љуби Господа, која што јој се више опрашта то је она више благодарна и стога она више воли Бога.
Почевши од покајаног разбојника на крсту, апостола Павла, преко примјера Марије Египћанке, Мојсија Мурина, па све до наших дана, Црква у свом искуству свједочи покајане грешнике који су се милошћу Божијом удостојили Царства Небеског. Колико и данас међу нама има Симона фарисеја, који умишљају да су праведници; такав човјек Господу ни
цјелива у образ не даје, док друга покајана љубав даје све што има. Не вара ли се онај, ко се вара да ће јефтином цијеном задобити опроштај и Небеско царство. Знак потпуног опроштења гријехова је када им се човјек никад не враћа и то не зато што су спољне прилике повољне, или зато што је он изгубио склоност према гријеху – већ зато што
је толико заволио Господа, да је спреман да му да сав свој живот.
Због тога ћемо и ми данас недостојни, онако како је и Преподобна Марија Египћанка, након његових многих молби, благословила старца Зосиму, именом Божијим радосно ускликнути – „Блаословен Бог који жели спасење
душама људским, Амин.!“
Потом су сви они који су се припремали приступили Светој Тајни причешћа.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому, где је у оквиру циклуса „Разговори о вјери“ на тему Васкршњих недеља Великог поста, предавање одржао о. Блажо Божовић мр. богословских наука.
Час вјеронауке полазницима Школе Свети Ђорђе, одржала је протиница Надица Радовић.
Елза Бибић
Фото/ Дарко Радуновић
