Бесједа блаженопочившег Mитрополита Амфилохија у Момишићима, 22. марта 2011. године
Сви су позвани да у све дане свога живота творе дјела Господња, да творе дјела Господња до краја свога живота. На то је позвано свако људско биће, сваки човјек, сваки земаљски народ. Сви смо позвани, али нису сви они који се одазивају, међу свим тим позванима, само неки су изабрани. Неки који изабирају прави пут да њиме ходе, просвећени свјетлошћу богопознања, који се одазивају на Божији позив и који, због тог њиховог одазива, бивају изабраници Божији. Од прадревних времена се помињу такви Божији изабраници, у откривењу Божијем до Христа.
Међу оне прве изабранике Божије, међу свето сјеме Божије, набрајају се свети патријарси, почевши од Сита до Ноја, у чије вријеме је био онај страшни потоп, па онда преко Аврама, Исака и Јакова праотаца, преко Јаковљевих дванаест синова, који су изњедрили дванаест племена Израиљевих. Сви су они били Божији изабраници, али међу њима је било оних који су отпали од тог Божијег изабрања. Па нам свједочи откривење Божије, Свето писмо Старог завјета, да су од тих дванаест племена изабраника Божијих, због лутања и отуђења од воље Божије, десет племена отпало од пута Божијега. Само су два племена остала вјерна Господу. Изабраници Божији су били и Божији пророци.
Знамо имена неких од њих, као што је пророк Самуило, који је помазао првога цара изабраног Божијег народа Саула, а послије њега су дошли Давид и Соломон, такође Божији изабраници. Знамо име великог Божијег пророка, огњеног пророка Илије, дивног свједока Божије истине и његовог ученика Јелисеја. Знамо и она велика четири пророка Божија, који су, у пресудна времена за изабрани Божији народ, од Бога били упућени да народу покажу прави пут. Да га прекоре због његових скретања са Божијега пута и да их Бог призове, преко Свога карања и Својих казни, да се врате своме истинском путу. Пророци Исаија, Јеремија, Језекиљ и Данило. И други свети пророци, које називамо малим пророцима, не по томе што су били мали по духу и по знању, него зато што су књиге њихове које су оставили, у поређењу са књигама ова четири пророка, мале, нијесу дугачке, али је дубока и велика истина која је записана у њиховим књигама, све до пророка Јована и Претече. Све су то изабраници Божији, они које је Бог изабрао и преко којих је откривао људима и земаљским народима, на првом мјесту Свом изабраном народу, вољу Божију.
А онда, послије њих, од времена Христовог доласка у овај свијет, нови изабраници, нови изабрани Божији народ, нови Израиљ, који је рођен из тога старога Израиља и који је рођен из бедара самога Господа, рођен из Његових голготских рана, крвљу Његовом запечаћен и освештан. Свети апостоли, а послије њих безбројни Божији изабраници кроз вијекове до наших времена, мученици и свједоци Божије истине. Свети архиђакон Стефан међу првима, па онда редом толико Божијих свједока, изабраника Божијих, страдалника, мученика, подвижника, људи велике врлине, велике мудрости, светиониви, чија свјетлост је свијетлила кроз вијекове. Међу те свете изабранике Божије и мученике спада и Светих четрдесет севастијских мученика, звани Младенци, које ми данас прослављамо. Они су били војници и радије су изабрали да мученички пострадају за Христа него да остану у војсци римскога императора и да добијају од њега почасти, од оног Ликинија, који је владао почетком 4. вијека. Дивни мученици, бачени у залеђено језеро, Господ их је избавио и спасио и остали су запамћени као дивне слуге Господње, вјерни Господу до смрти.
У те Божије изабранике спадају и Новомученици момишићки: два свештеника, родом Поповића, и четрдесет ђака овдје, код ове свете Цркве, обновљене почетком 20. вијека. Ту је била и зграда која је била школа црквена, а највјероватније и света обитељ манастира, гдје су се учили ђаци науци Божијој. И овдје, 1688. године, заједно са својим учитељем, они су страдали и пострадали. Када су овдје градили, у тим старим зидинама налазили су спаљену пшеницу и она је свједочила о страдању, о страдању те дјеце, тих свештеника и народа овога краја, крајем 17. вијека. И ево, ми данас смо се сабрали овдје на те ријечи Господње, да је ,,много званих, али мало изабраних” и да се подсјетимо да се и Севастијски мученици – Младенци и Мученици момишићки, са двојицом својих учитеља, уписани међу изабране Божије слуге. Живи свједоци живога Бога су освјештали својим страдањем ово брдо и остали као светионик до данашњега дана и као будилник савјести и путеводитељи пута који води у живот вјечни.
Нека би Господ и нас убројао међу то Своје мало стадо, међу Своје изабранике, молитвама Светих севастијских мученика, Светог великомученика Георгија, у чијем храму служимо и Светих новомученика, двојице свештеника Поповића и њихових ученика, у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт: Данило Балабан
