У организацији Митрополије црногорско-приморске, Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, Удружења „Срби у Црној Гори“ и Удружења „Михољски збор“, у понедјељак 17. марта 2025. године, поводом обиљежавања Мартовског погрома на Косову и Метохији, одржано је премијерно приказивање документарног филма „Доброчинитељ” о Сими Андрејевићу Игуманову у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
Сима Андрејевић Игуманов (Призрен, 30. јануар1804 — Призрен, 24. фебруар 1882) био је српски трговац, хуманиста и црквено-просветни добротвор. Остао је упамћен у Старој Србији као један од првих задужбинара у области школства и народне просвјете.
Додјељен му је Орден таковског крста првог степена и Орден књаза Данила I петог степена.
Он је осмислио рад Призренске богословије много прије него што је покренуо питање њеног оснивања. Радио је плански и осмишљавао све до најситнијих детаља. Године 1872. у Призрену је подигао зграду и у њој отворио Богословско-учитељску школу, која је дала значајан број учитеља и свештеника, не само Јужној Србији, него и Црној Гори, Босни и Херцеговини. Школовање српских дјечака и младића било је бесплатно, јер је Сима Андрејевић обезбједио сигурне изворе прихода за рад школе и остале њене потребе.
Филм је произведен 2023-24. године. Продуцент је Милан П. Кићевац, режисер и сценариста филма је Бошко Милосављевић, монтажу потписује Александар Стојанов, директор фотографије је Душан Петковић, композитор ауторске музике Владимир Тубић, цртеже у филму урадио је Дарко Перовић, улогу Сима Игуманова тумачи Слободан Тешић, глас Сима Игуманова припада Ненаду Јездићу, док је наратор у филму глумац Виктор Савић.
Премијера филма одржана је у Дому културе у Грачаници 24. октобра 2024. године, уз присуство Његовог високопреосвештенства Митрополита рашко-призренског Теодосија. Након грачаничке премијере уследиле су и пројекције филма у задужбини Сима Игуманова, у Призрену у Призренској богословији и Богословији Светог Кирила и Методија у Нишу.
Уводну ријеч узео је старјешина Саборног храма у Подгорици – протојереј Никола Пејовић:
„Мало је да кажем да нам је част што и ове године имамо ово вече у спомен на тај страшни погром на Косову и Метохији који није први, а бојимо се да није ни последњи, јер смо као народ увијек стајали на бранику истине, а у овом свијету који лежи у злу истина баш и нема неко завидно мјесто. Али, знали смо да, цитирајући Достојевског, у свим тешким тренуцима стојимо и да издржимо и да увијек изнова васкрснемо, јер оно што нас је држало је вјера отаца, вјера предака, вјера свих оних који су за њу пострадали и љубав према тој вјери коју ни највећа страдања нијесу могла да избришу.“
Прота Никола је затим поручио да су Косово и Метохија и Црна Гора неодвојиво биће и да је вјечно наше сјећање и посјета светињи Косова и Метохије залог да ће Косово поново васкрснути:
„Косово и Метохија и Црна Гора неодвојиво су биће, једно јединствено које се пројављује у ове наше дане и готово да нема недјеље или десетак дана да неко организовано или самоиницијативно не борави на Косову и Метохији. И то је залог да ће Косово поново васкрснути, да ће из тих гробница поново васкрснути живот. Онда када и ми будемо бољи, како је говорио Патријарх Павле, онда када се и ми као народ удостојимо те и толике светиње, а удостојићемо се јер имамо свете и славне претке, не само међу оним канонизованим светитељима, него и међу дивним нашим прецима који су знали зашто живе, како живе и који су српском народу остављали оно што су у животу стицали да би се не само сјећали њикових имена, него да би се увијек враћали.“
Дејан Мештер предсједник Удружења Срба у Црној Гори поручио је да силе и неправда никада не могу побиједити дух народа који памти, који страда и који има свој коријен:
„Браћо и сестре, драги пријатељи, сви ви који у срцу носите Косово и Метохију, сви ви који знате шта значе правда и истина, који вјерујете да силе и неправда никада не могу побиједити дух народа који памти, који страда и који има свој коријен. Данас стојимо овдје, не само да се сјетимо, већ и да посвједочимо о страдању једног народа и о неправди која траје и о злочину који још увек вапи за правдом. Стојимо овдје у име оних који су убијени, у име оних који су протјерани, у име оних који су остали и који се боре да опстану на својој земљи. Косово је наша голгота, али и наш пут васкрсења. Његош је пјевао о косовским јунацима, о слави и жртви, о томе како је боље часно погинути, него нечасно живјети. Он је знао да се Косово не брани само мачем, већ и душом, срцем и истином“, рекао је Мештер.
Милан Кићевац један од продуцената филма нагласио је да је Сима Игуманов, коме је и посвећен овај документарни филм, цијели свој живот посветио доброчинству:
„Један од великих знаменитих Срба Сима Игуманов Призренац цио свој живот посветио је доброчинству. Живимо у тешким временима, живимо у временима када у околини букте ратови, живимо у времену када је мржња све већа, али и времена у којима је живио наш Сима, била су изузетно тешка. Међутим, то га није спречило да цио свој живот и цио свој рад посвети другима. Иако је имао своју породицу, иако је имао изузетно тежак живот, сав свој рад и све што је постигао у свом животу подијелио је са другима.“
Он је подсјетио да је једна од највећих задужбина које је Сима Игуманов оставио српском народу Призренска богословија:
„Њега су у Призрену и околини чак звали светим. Многе цркве дариване су поклонима Симиним које је доносио са разних мјеста гдје је живио и радио. Једна од највећих задужбина које оставио српском народу је наравно Призренска богословија, која је у овом погрому уништена, запаљена.“
Бошко Милосављевић, професор књижевности, истакао је да је у сјенци велике трагедије која је задесила Сјеверну Македонију овај догађај у крипти Храма ипак свједочи да се послије тужних догађаја пројављују свијетли тренуци:
„Иако су ово тужни дани, они ипак треба да нас подсјете и на то да се послије тамне ноћи остварује нешто што је свијетло и лијепо. За мене посебно је важно што сам вечерас овдје. Хвала вам од срца што сте одвојили вријеме да будете овдје вечерас.“
Здравко Нишавић, предсједник „Михољског збора“, рекао је да је једна од главних улога овог удружења да помажу управо браћи и сестрама који су остали на распетом Космету.
Програм је осмислила и водила глумица и књижевница Радмила Кнежевић, која је током вечери прочитала и једну своју пјесму посвећену Богословији у Призрену.
Текст, фото: Борис Мусић
