Света Емилија — мајка Светог Василија Великог; праведна Нона — мајка Светог Григорија Богослова и Света Антуса — мајка Светог Јована Златоустог дале су нам свима примјер побожности, непоколебљиве вјере, истинске понизности, самопожртвовања и благодарног служења Господу, али што је најважније, све су ове таленте уложили у великане који, много вијекова касније, и данас говоре цијелом свијету о Свемогућем Богу.
Одгајајући од Бога повјерену им дјецу, ове мајке су сачувале у својим срцима дубоко поштовање према Оцу Небеском и многобројним трудом, окрепљене молитвом, умножиле су сјеме љубави и труда посијано у младе душе. Осим тога, упркос различитим судбинама, мајке Света Три Јерарха су веома сличне по својој невјероватној вјерности породици и дубокој дјелатној молитви — најмоћнијој материнској молитви, која нас као свјетионик води ка Истини. А ми савремене мајке, које бринемо о благостању наше дјеце, дефинитивно имамо много да научимо од ових славних мајки светитеља које су живјеле у четвртом вијеку.
Света Емилија Кесаријска (Кападокијска) рођена је у Кесарији између 305. и 315. године. Њена породица је била прилично богата и посједовала је огромна земљишта у Малој Азији. Света Емилија је у младости била веома лијепа, али је била побожна хришћанка и спремала се да живи у целибату. Под царем Лицинијем (308–324) њен отац је страдао, а Света Емилија је морала да се уда за побожног адвоката по имену Василије, што је младу жену спасло од отмице ради принудног брака – што је била распрострањена пракса у то вријеме.Касније је њен муж Василије постао свештеник. Пар је давао велике суме новца у добротворне сврхе, помажући сиромашнима и примајући ходочаснике. Света Емилија је у браку подигла чак десеторо дјеце. Од њих шесторицу знамо као светитеље: Василија Великог, епископа Кесарије Кападокијске; Григорије, епископ ниски; Петар, епископ севастијски; праведни Навкратије; преподобна Макрина Млађа; и блажена Теосевија. Други њен син, Никифор, умро је као новорођенче, а о осталој дјеци нема података.Њена најстарија ћерка Макрина и друга ћерка Емилија повукле су се на имање на обали ријеке Ирис и тамо основале манастир. Неке од ослобођених робиња су отишле са њима. Делили су све што им је било потребно да живе равноправно и служили Господу смјерно, кротко и са љубављу. Најважнија им је била молитва и Божанско созерцање.
Прије њеног упокојења, о болесној Емилији бринули су се њен најмлађи син Петар и света Макрина. Када је њена душа требало да се одвоји од тијела, Света Емилија је свој својој дјеци дала свој матерински благослов. Тада њена душа отиде на небо са овим ријечима: „Теби, Господе, приносим првине и десетину од плодова утробе моје. Први плод је ова прворођена ћерка, а десета је овај последњи син! У Старом Завјету си нам заповиједио да Ти принесемо првине и десетину плодова: нека ти буду на жртву угодну, и нека сиђе на њих светост Твоја!“Света Емилија је уснула у Господу у својој седамдесет трећој години.
Света Нона Назијанска, мајка светог Григорија Богослова, рођена је крајем трећег века у хришћанској породици. Родитељи су јој били хришћани Филтат и Горгонија, а брат свети Амфилохије, епископ Иконије. Света Нона се удала за незнабошца и родила ћерку Горгонију и синове Григорија и Цезарија, које је васпитала као хришћане.Њен муж Григорије од Аријанце, градоначелник и богати земљопоседник у малоазијској области Кападокије, практиковао је обожавање ватре. Света Нона се усрдно молила за њега да упозна Истину. Њен син, будући Свети Григорије Богослов, писао је да се „клањала Богу и даноноћно молила, постећи и са много суза га молећи за спас мужa свога“.И Господ је услишио молитве жене. Једне ноћи њен муж је у сну имао визију: Виде себе како пева стих из псалма Давидовог: Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи (Пс. 121,1). Ово певање је било невиђено по својој чудесности, а заједно са песмом у његовој души се изненада јавила жеља да служи Господу. Григорије је испричао својој жени о сну који га је толико узбудио. Била је пресрећна и уверила мужа да је то добар знак. Тада се Григорије обратио Истинитом Богу — било је то на Првом Васељенском Сабору у Никеји. Рукоположен је за свештеника, а потом и посвећен за епископа Назијанског. Његова жена, света Нона, постављена је за ђаконису.
Године 359. син Свете Ноне Григорије, вратио се у отаџбину након учења и крстио га је отац. Две године касније постао је свештеник, а потом и цариградски патријарх. Касније је од Цркве добио почасно звање „Богослов“, јер је постао један од најпроницљивијих и најдубљих духовних писаца. Света Нона је са смирењем и покорношћу вољи Божијој поднела погибију свог најмлађег сина Цезарија и кћери своје.Њен муж, епископ Григорије, као веома стар човјек учествовао је у хиротонији Светог Василија Великог за Епископа Кесаријског. Света старица Нона се тешко разболела, али је молитвама сина свога Господ продужио њен земаљски живот.
Свети Григорије Богослов је писао да неко време Света Нона није јела апсолутно ништа, али јој је у једном тренутку било примјетно боље. Касније је сазнао да је у њеним сновима његова мајка видјела њега, свог сина, како јој даје хљеб да једе његовом молитвом, и вјеровала је да је то стварно. Света Нона би тиме повратила снагу: „Када сам је, у зору, по обичају посетио рано ујутру, први пут сам је видио у бољем стању. Онда сам је упитао: „Каква си ноћ имала и да ли ти сада нешто треба?“ Одговорила је гласно, не оклевајући ни тренутка: „Сине мој драги, сам си ме нахранио, а сад се распитујеш за моје здравље? Веома сте љубазни и саосјећајни!’ Тада су ми служавке давале знаке да јој не противречим, већ да равнодушно прихватим њене речи како је не бих обесхрабрио откривањем истине.“
Света Нона се упокојила 374. године молећи се у цркви.
Света Антуса Антиохијска, мајка светог Јована Златоустог, по рођењу је била Гркиња. Њен муж Секунд, веома побожни хришћанин, служио је као службеник у Антиохији. Света Антуса је остала удовица у двадесетој години: муж јој је умро убрзо након рођења њиховог другог детета, сина Јована. Света Антуса се никада није преудала и потпуно се посветила васпитању двоје деце – сина, будућег светог Јована Златоустог, и његове старије сестре.
Света Антуса је била добро образована жена за своје вријеме. Није јој био потребан новац, јер је имала прилично богатство. Као испит, Света Антуса је са смирењем поднијела смрт своје веома мале кћери. Остала је са сином, коме је посветила све своје бриге, наде и љубав. Свети Јован је добио најбоље васпитање тог времена. Мајка га је научила прве лекције читања и писања. Пошто је њено омиљено штиво било Свето писмо, прве речи које је свети Јован прочитао биле су са страница Библије. Ту је почела његова љубав према читању Речи Божије, а њено тумачење је постало главни задатак живота будућег светитеља.Када је Свети Јован одрастао, стекао је одлично образовање, почео да се бави адвокатуром, а мајка се надала да ће ускоро наћи достојан положај у друштву и као активан човјек и као хришћанин. Али Свети Јован је сањао да се замонаши и тежио је да се придружи монашким редовима: чекао је сагласност и благослов своје вољене мајке. Када је Света Антуса сазнала за намјеру свог сина да се замонаши, веома се растужила и испричала му о свим невољама и страховима који су је задесили, које је, уз Божију помоћ, превазишла. Убјеђивала га је да не излази из куће своје мајке како је не би поново учинио сирочетом, већ да сачека тренутак када је Господ узе к себи.
Свети Јован је послушао своју мајку и остао са њом. А после њеног упокојења поделио је своје наследство међу сиромасима и повукао се у пустињу да живи код пустињака. За своје велике услуге, свети Јован је на крају рукоположен за свештеника. Потом је са великом марљивошћу и проницљивошћу почео да проповеда Свето Јеванђеље, за шта је и добио име Златоусти (Златоуста). Касније је постао архиепископ цариградски, саставио Божанствену Литургију која носи његово име, написао неколико молитава за обред јелеосвећења и увео антифоно певање за време бденија. Осим тога, Свети Јован Златоусти је аутор великог броја богословских списа, беседа и писама. Подносећи своје изгнанство и казну са чврстином и понизношћу, остао је веран Христу и Цркви до последњег минута свог земаљског живота
Olga Bobovnikova
Translation by Dmitry Lapa
https://orthochristian.com/167082.html
Превод са енглеског : Лана Остојић
