На 31. недељу по Духовдану, када наша Света Црква прославља, Оданије Богојављења, – служена је Света Литургија у подоричком храму Великомученика Ђорђа.
Светим еваристијским сабрањем началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина овог древног храма уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића и ђакона Луке Павићевића; молитвено је учествовао прота Милун Фемић.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се, началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин:
,, Када је Господ Исус Христос чуо да је предан Јован, отишао је у крајеве незнабожачке, у град Капернаум. То нам говори, да је Исус спаситељ сви народа;
До тада су га најављивали Пророци, а онај који Га Је задњи најављивао, који спаја Стари и Нови Завјет јесте, Св. Јован Крститељ.
Покајте се јер се приближило Царство Небеско ! – а то је речено да се испуни оно што је речено у Старом Завјету, да ће народ који сједи у тами, и сјенци смрти, видјети велику свјетлост; и да ће свјетлост засијати.
Те ријечи се односе на сва времена и сва покољења – да без Христа нема свјетлости.
А како примамо ту свјетлост ? Како постајемо причасници те свјетлости ? Тамо где је Христос, – Он својим доласком нам доноси Царство Небеско; то је свјетлост непролазна која просвећује и освећује свакога човјека.
Да би човјек примио ту свјетлост, треба да се покаје. Покајти се, значи, – преумити, промјенити начин мишљења и живљења; промјенити тако, да је Господ центар нашега живота.
Често умислимо да су нека наша мишљења мноо важна, да од нас нешто зависи, али заправо живот зависи од Бога; живот је истински, када је Богоуодан, када је Бог у центру нашега живота. То значи покајати се. Не само да нам је жао због наши грехова, али суштина покајања је наша жеља да се вратимо Богу; труд, покрет наш непрестани враћања Богу. Без тога нема свјетлости, радости животне. Јер, гордима се Бог противи а смиренима даје благодат.
Често наши гријеси који су укоријењени у наша срца, нас вуку на доље, не дају нам да се одлијепимо од њих; да се винемо к Богу; у томе је смисао нашега живота, – да хрлимо Богу, да се трудимо да Му угодимо.
Увијек је било људи који су носили ту Светлост Христову, као што је Архиепископ албански Анастасије, који је јуче отишао у наручје Божије. Апостол љубави који је проноисио Свјетлост Христову у земљи у којој је атеизам био законом прописан, начин живота.
Нека би нам Господ дао да и ми живимо свјетлошћу Јеванђеља, Амин.!“ – поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин.
Потом су сви они који су се примпремали, приступили Светој тајни причешћа.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоријевском Дому.
Потом је час веронауке одржала протиница Надица Радовић, за полазнике Школе веронауке, Свети Ђорђе.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
