Данас, у Недјељу по Богојављењу, Светом Литургијом у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, предстојао је протојереј Игор Балабан. Проти Игору саслуживали су протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Током Свете Литургије свима сабранима обратио се началствујући протојереј Игор Балабан, који је у уводном дијелу бесједе истакао значај посједовања истинске и праве тврде Божије вјере у животу сваког човјека:
,,Прођоше празници којима смо се помињали и опомињали почетка спасења, почетка усељавања Бога у овај свијет да би нас избавио, да би нас спасио и искупио најприје својим рођењем, а потом и својим крсним страдањем и васкрсењем. Како ми можемо да учестувајемо у том великом дјелу које је Он учинио за човјечанство и за читаву творевину? Како ми можемо да будемо дио тога, осим што се сјећамо ових догађаја, осим што их празнујемо? Шта још треба да имамо, да би то постало стварно наше, да би нас Господ препознао као своје, да би нас препознао као своје синове и кћери, да би нас препознао као своје вјерне браћу и сестре? Шта треба да чинимо? Треба нам вјере! И то какве вјере!“
Прота Игор је у даљем обраћању нагласио да постоје многе вјере, али да је једна истинска вјера и да је најважније од свега што можемо затражити од Господа зхаправо оно што је и сам Господ подвукао као примарно, а то је циљ нашега живота – заједница са Богом – Царство Божије:
,,Има разних вјера у нашем животу. Имамо повјерења у наше пријатеље, у нашу породицу, у наше ближње понеке. Имамо повјерења у њих. Имамо вјеру неку унутрашњу. Читаво биће нам каже да можемо да изађемо слободно, неће нам се вани ништа десити, имамо вјеру да кроз овај живот, ако храбро и вриједно радимо, да ће нам се вратити исто тако. Имамо вјере како народ вели: ,,Зло чињење готово суђење“, имамо и такву вјеру, а имамо и разних других искривљених вјера. Знате добро како има сујевјерја, како има некаквих магијских у суштини безвезних, неважних, ритуала, лажних некаквих вјера. Али само је једна вјера која нас води до циља, а циљ није просто да нам буде добро у овоме животу. Није циљ да имамо здраву и живу и бројну породицу и да будемо успјешни на послу и у свему што чинимо, и да имамо добру кућу и још боље ауто и све што нам треба. Није то циљ, све нам је то корисно и Бог нас благослови свиме тиме – ако се њему благоизволи, излије Он благодати на нас, рекао је да ће и то до уради, али, рекао је да најприје вјеру своју и своје биће усмјеримо да иштемо нешто друго“.
,,Циљ је Царство Небеско, Царство Божије, оно царство које ће доћи након што овај свијет прође. И када то иштемо, вели Господ: ,,Када иштете Царство Божије све остало ће вам се додати“. Благословено је да иштемо од Господа најприје Царство Божије, а онда ће нам на ово придодати Господ оно што нам треба. Најприје да иштемо Његову милост, Његову благодат и да тако вјером својом учествујемо у Његовом искупљујућем дјелу које је учинио, његовом обнављујућем дјелу. Нека би дао Господ да такву вјеру и такву искру и лучу, како рече, Његош, гајимо у својим срцима. Не би ли она запалила сва наша осјећања, не би ли она запалила наш ум да блиста, не би ли она разгорјела срце наше вјером у Господа нашега“. – поручио је на крају протојереј Игор Балабан.
Борис Мусић
