Изражавам своју тугу због губитка Архиепископа Тиране, Драча и целе Албаније, Анастасија. Његов допринос православљу је непроцењив.
Његов печат остаје неизбрисив не само у суседној земљи, већ и у сваком кутку света где живи и дише хеленизам. Његов глас можда је утихнуо, али ће заувек слати поруке живота и мирног суживота.
Јер је Анастасије био истовремено духовни вођа и активни слуга човека и његових права.
Било као подршка деци Африке, било као ослонац грчким студентима који су се одупирали диктатури.
И, наравно, као првонацелник Цркве у Албанији – први Архиепископ и први бризни борац за интересе наше националне дијаспоре.
Имао сам срећу да га упознам и сарађујем с њим. Био је јерарх који је спајао динамику вере са природном племенитошћу, као и народну дужност са алтруизмом.
Личност која је постала мост разумевања између две земље. Све ове особине чине нашу тугу још дубљом, али и наслеђе Архиепископа још драгоценијим за све нас.
Данас Грци у Албанији, отаџбина и читав хеленски свет тугују за упокојењем Анастасија.
Међутим, сигуран сам да ће од сутра бити инспирисани његовим сјајним делима и вечном мудрошћу.
У сталној тежњи да, као што је он говорио, пренесу „од срца до срца светлост наде.“
Нека му је вечна слава – неугасива и плодоносна.
