„У осми дан по рођењу Господ, у свему испуњавајући закон, који је сам дао по своме дубоком смирењу и својој доброти, испуњава и ту ставку из закона да се свако мушко дијете у осми дан по рођењу обреже, и да му се тада и да име. И донијели су, Пресвета Богородица и Свети Јосиф заручник, дијете новорођено у Храм јерусалимски, гдје је урађено оно што је по закону било предвиђено. Извршено је обрезање и дату Му је име од ангела најављено – Исус“, казао је у литургијској бесједи, након прочитаног јеванђелског зачала, протојереј-ставрофор Слободан Зековић у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.
Свету литургију у дану када наша Православна црква прославља Обрезање Господа и Бога нашега Исуса Христа, 14. јануара, служили су протојереј Љубомир Јовановић, који је началствовао, и отац Слободан који је саслуживао, заједно са вјерним народом. На литургијске возгласе одговарао је Василије Ускоковић, који је и читао Апостола.
Чином обрезања, Господ је, каже прота Слободан, потврдио да Његово оваплоћење и рођење није било нешто привидно, како су касније многи јеретици говорили, него да је заиста у свему примио пуноћу људске природе, да је постао један од нас у свему нама подобан, осим у гријеху.
„И Господ је смирено и кротко наставио да живи у дому своје мајке и Светога и праведнога Јосифа, све док није навршио тридесет година. Јер опет, по тадашњем закону човјек се није могао прије тридесете године бавити неком јавном дјелатношћу, па је тако и Господ смирено и кротко провео те године. А онда, у тридесетој години, објавио се свијету на Јордану. Прије тога најављивао га је и Његов претеча, Свети Јован, пророк и крститељ, који је позивао из пустиње са обале Јордана људе на покајање, јер се приближило Царство небеско. И њега самога најавили су старозавјетни пророци, говорећи о њему да ће се појавити анђео који ће ићи пред лицем Господњим, да Му приправи пут спреман. И како га је Свети Јован припремао тај пут? Тако што је позивао народно покајање. И долазили су многи код њега да исповједају своје гријехе и да примају крштење покајања у водама Јордана. Он је био последњи у низу старозавјетних пророка који су најављивали долазак Спаситељев, а опет је био први који је својом руком указао на онога који је дошао ради нашега спасења, рекавши за Њега: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета!“
Прота Слободан је подсјетио да у овај велики и свети дан прослављамо и спомен великога учитеља и оца Цркве, Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске, једног од великих стубова Цркве. Он је заједно са својим савременицима и пријатељима, Светим Григоријем Богословом и Светим (нешто млађим) Јованом Златоустим, утврдио догмате Цркве, појаснио и образложио. И њихово учење и труд на пољу богословља представљају темељ богословског и догматског учења Цркве православне.
„И не само да је Свети Василије био велики богослов, он је био велики аскета, велики подвижник. Поред богословских дјела, иза њега су остала и многа дјела из области црквених канона и правила којима се уређује црквени живот. Писао је многа подвижничка дјела и правила монашкога живљења, а прије свега својим примјером и својим животом оставио је најбољи пут и примјер онима који се кроз вјекове у монашком подвигу труде да угоде Господу.
Данас такође по календару који је употреби у нашој Светој цркви, почиње и Ново љето Господње, па у склопу ове Свете литургије ми узносимо и прозбе и благодарења Господу за сва доброчинства Његова нама учињена у све дане. А опет, молимо се да Господ благослови и наступајућу годину и да свима нама и читавом свијету подари обиље своје доброте, својих благослова, свима доброга здравља и свакога напретка“, казао је на крају свог поучног слова отац Слободан Зековић.
Бесједа о. Слободана Зековића на празник Обрезања Господа и Бога нашега Исуса Христа – видео
Након причешћа вјерних и завршетка Свете службе Божије, преразани су славски колачи и освештано славскио жито вјерницима који прослављају Светог Василија Великог.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић