Izaberite stranicu

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 5. јануара, у недјељу Светих отаца, последњу пред празник Рождества Христовог, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа диоклијског г. Пајсија, свештенства и свештеномонаштва у молитвеном присуству вјерног народа.

Владика Пајсије: Из нашег сродства са Богом црпимо снагу, вјеру, љубав и остале врлине

Преосвећени Владика Пајсије тумачећи данашње Јеванђеље у којем апостол и јеванђелист Матеј наводи родослов Господа нашега Исуса Христа, казао је да он представља спону између Старога и Новога завјета те да се нови закон не одваја од старога, али у њему бива пуноћа испуњење старога.

„Због тога све оно што су пророци најављивали прије Христа називамо и сврставамо у књиге Старога завјета, а онда долази Христос и наша пуноћа, и од тада почиње Нови завјет и нови закон Божији, односно, закон љубави Божије“, бесједио је Владика Пајсије, подсјетивши да се свака личност у родослову Господа Исуса Христа помиње у Старом завјету, међу њима праотац наш Аврам, Исак, Јаков, цареви Давид, Соломон и други.

Потом се Преосвећени осврнуо на ове личности Старога завјета, које су оставиле највише трага и засијале врлинама, почевши од праоца Аврама којег краси вјера која се до данас хвали. Јер, како се каже у Светом писму, када је Бог обећао Авраму да му подари наследство којему неће бити броја и када је добио сина Исака јединца од Саре, он није посумњао у то Божије обећање када је касније добио заповијест да Исака жртвује, него је вјеровао да је Онај који је дао обећање – Бог, кадар то обећање да испуни па макар он на жртву принио и свога сина јединца. Потом је Владика навео примјере праоца нашег Јакова који је познат по ревности, цијелу једну ноћ се борио како би задобио благослов Божији, па кротост цара Давида, затим цара Соломона који, након што је жртвама угодио Богу, није тражио ништа земаљско, већ мудрост да зна судити и расуђивати.

„И тако редом, свакога од праведника старозавјетних красиле су одређене Божије врлине и све су то биле само искре оне свјетлости која ће тек да дође, то јест Богомладенца Христа“, поручио је Епископ диоклијски Пајсије.

Нагласио је да обично родослове сликамо и представљамо у облику дрвета, које најсликовитије описује крвно сродство. Дрво има своје коријене, има своје стабло и гране које су ближе стаблу су дебље, а што су даље све се више дијеле, све су тање и слабије. Тако је и са крвним сродством – што више људи, више је подјела и све су даље од онога стабла иако из њега црпе храну и сокове потребне за живот:

„Тако је и послије пада човјековог човјечанства кренуло путем који води супротно од Бога иако је и даље од Бога црпило храну и живот. И што је даље ишло, све се више дијелило – све су се људи више дјелили међу самима собом. Међутим, Христос својим оваплоћењем, својим рођењем пресреће човјека на том путу који води од Бога и опет га окреће да иде ка Богу и не више да се дијели, него да се уједињује, не само просто да се уједини него да се уједини око Бога, а онда између себе да се људи уједине. То је духовно сродство. Христос не укида крвно сродство, али га оплемењује проширује и освећује и не само то, него даје живот вјечни. Због тога ми треба да се увијек сјећамо тог нашег сродства са Богом и да из тога сродства црпимо снагу, вјеру, љубав и остале врлине.“

На крају свог поучног слова Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије је истакао да се приближава празник Божића када Бог силази међу људе – прима тијело и да сами тај догађај најприродније доноси радост свима нама и да ова несрећа и туга која се десила у овом граду не може помрачити, нити ослабити радост тога празника:

„За ову несрећу, за коју је сувишан сваки коментар и свака ријеч, ипак једине ријечи утјехе јесте овај божићни поздрав: Мир Божији – Христос се роди; Ваистину се роди! То је тај поздрав који у сваком тренутку, и у тешким тренуцима и у радости, увијек доноси нову радост и нову снагу. Богу нашем који се оваплотио ради нас, који нам даје снагу и радост и мир, нека је слава у вјекове вјекова, амин!“

Митрополит Јоаникије: Скромно и са смирењем дочекајмо празник; Бог ће умножити братску и сестринску љубав

Честитајући празник Светих праотаца Христових по тијелу, који нас уводи у радост божићних празника и божићног славља, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао је дочекујемо Рођење Христово у тешким временима, подсјетивши на трагедију која се догодило на Цетињу, као и на цјелокупна свјетска дешавања – свуда су немири, крвопролића, нажалост много мржње у свијету:

„Управо таквом завађеном и палом и грешном свијету је дошао Господ наш Исус Христос, постао као један од нас, да нас све врати у наручје љубави Божије. Данас у име Богомладенца Христа, у име Божића имамо дивни народни обичај да дјеца везују своје очеве и тај обичај везује нас за тајну Христовога домостроја спасења. То је један обичај који је пун душевности, пун радости, али врло једноставан. Своје родитеље, и мајке и очеве, везујемо у име Онога који је дошао да буде свезан ради нас и ради нашега спасења.“

Господ наш Исус Христос прије свега је увезиван у пелене као Богомладенац, а касније, прије свога распећа, био је везан, злостављан и затваран да би нас одријешио од уза гријеха и да би нам дао потпуну слободу својим васкрсењем, којим је покидао свезе гријеха и смрти. И умјесто тих смртних свеза, казао је Владика, дао нам је једину везу која не оптерећује, а то је веза љубави Божије:

„Нека да Бог да се зацари љубав Божја међу нама! Нека сви људи, који се радују овоме празнику, отворе своја срца да у њих уђе Божија љубав и у њих смјесте Богомладенца Христа. Да нас Он препороди, очисти, просвети, да обнови наше заједништво и нашу међусобну љубав. Да нас уведе у своје вјечно и непролазно Царство.“

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је позвао све да се помолимо за душе невино пострадалих на Цетињу.

„То је био један безумни чин и сувишан је сваки коментар. Страшна трагедија, погинули су невини људи, жене и дјеца. Ужас се догодио! Нека Бог ниспошиље своју милост, а ми се молимо и за душе пострадалих и за оздрављење оних који су рањени и којима се љекари боре за живот. Даће Бог да оздраве.“

Потом се Владика присјетио животног пута архимандрита Стефана (Калика), сабрата манастира Морача, који се у раним јутарњим часовима упокојио у Господу, а који је служио и у овом манастиру, а понајвише у манастиру Острогу и у манастиру Пиви.

„Он је родом из Далмације, али је у тешким временима овдје био јеромонах и имао велику и часну улогу у заштити наше светиње, одржавање наше свете православне вјере. Понајвише је дао у вријеме блаженопочишега Митрополита Данила (Дајковића), није тада било пуно монаха, било је неколико Далматинаца, сви су били честити и ревносни и сви су достојни да их се увијек сјећамо. Нека да Бог да овај празник који дочекујемо, прославимо скромно. У жалости смо и тако ћемо се и понашати. Дакле, скромно и са смирењем, без икакве помпе, без икаквих весеља, пјесме, игре, дочекаћемо овај празник, али вјерујемо да ће нас Бог обдарити својом благодаћу и милошћу и да ће међу нама умножити братску и сестринску љубав. Амин, Боже дај“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Весна Девић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This