Тко то беше први тумач Новог Завета , дакле, читавог живота и спасоносног страдања на Крсту и славног васкрења Господа нашег Исуса Христа? Ако мислите да је био неко од Светих Апостола , очевидаца свих спасоносних догађаја Господа нашег Исуса Христа, мораћемо да вас разочарамо. Не нису они , него сам Господ наш Исус Христос!
Звучи парадоксално и посве немогуће! Ипак, да могуће је, сам Господ наш Исус Христос био је први који је протумачио свој живот, као и сва пророштва Старог Завета која су говорила о њему самом. Ма како је то могуће, питаће се !?! Да могуће је , и заиста је тако. Да кренемо од почетка самог догађаја када је сам Господ наш Исус Христос постао први Тумач Новог Завета.
Сигурно се сећате када беху ишли из Јерусалима за Емаус два Христова ученика, од којих један беше Клеопа, док други из смирења не спомиње своје име, јер беше писац тог догађаја ( као и читаве треће књиге Јеванђеља ), сам Свети Апостол Лука. (Лк. 24, 13-35)
На самом путу за Емаус, где иђаху после погреба тела Господа нашег Исуса Христа, прибилижио им се један посве необичан путник , „ у другом облику“ да га не препознају. Беше то сам Господ наш Исус Христос. Слушајући њихов разговор виде да су нерасположени и тужни он их запита шта се догодило. А они изненађени одговорише му : „ Зар си ти једини странац у Јерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у њему збило ових дана?“(Лк.24, 18)
Господ наш Исус Христос правећи се да не зна о чему се ради, радознало их упита : „Шта?“ На шта они са горчином јудејске интерптетације Месије одговорише : „О Исусу Назарећанину, који бјеше човјек пророк, силан на дјелу и у ријечи пред Богом и свим народом; Како га предадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт, и разапеше га?А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља.“(Лк. 24,19-21)
Месија , или избавитељ Израиља, како су Јевреји доживљавали и како још увек доживљавају Месију, који ће их осободити од римског ропства и свих осталих потоњих робовања и подарити им „обећану земљу“, није био то што су они замислили у својим умовима. Господ наш Исус Христос није дошао да избави јеврејски народ од робовања Римљанима него читав род људски од робовања греху, смрти и ђаволу. Нажалост ни данас након 2024 године то још увек не схватају Јевреји него чекају Месију по својој имагинарној представи.
А сама чињеница да је гроб Христов већ био празана, иако га је чувала римска стража, као и да су неке жене биле на гробу и не нашавши тела Његовог видели појаву анђела који их је обавестио да је жив , чинило је два путника из Јерусалима за Емаус још више збуњене. И тада видевши Христос тврдокорност њиховог срца које није веровало у пророчке речи о Месији, тј. о њему самом, поче да тумачи и објашњава све о њему „почевши од Мојсеја и од свију Пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано“. (Лк.24,27)
Заиста задивљујуће, Господ наш Исус Христос био је први приповедач и тумач свога живота, а све само са једним циљем, да путници за Емаус, а заједно са њима и сав род људски поверује да је он истински Месија, тј. Спаситељ рода људског од греха, смрти и ђавола.
У савременом академском богословском језику могли би да кажемо да је Господ наш Исус Христос утемељивач Библијске ерминевтике и Библијске егзегезе , као онај који им на основу Писама Старог Завет објашњава пророчанства о њему самоме (Лк.24, 27), као и Новог Завета, на основу тумачења његовог овоземаљског живота где је „ требало да он (=Христос) то претрпи (страдања и крсну смрт) и да уђе у славу своју (васкрсењем из мртвих). (Лк. 24,26).
Најлепши дар који су ова двојица путника и пажљивих слушача добили приликом слушања Христових речи, био је тај што име се срце разгорело божанским пламеном, као што и сами сведоче : „Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?“ (Лк.24,32) Али то су схватили тек по ломљењу хлеба, када су препознали у њиховом сапутнику Господа нашег Исуса Христа, но тада је већ било касно јер је Господ „постао невидљив за њих.“ (Лк.24,31)
Тај дар да се срце човечије разгори божанском љубављу, као код Светих апостола Луке и Клеопе, дар је од Господа нашег Исуса Христа свима који читају и изучавају Свето Писмо. Стога драга браћо и сестре , да покушамо да увек нађемо времена да читамо и изучавамо Свето Писмо , служећи се истовремено и тумачењима Светог Писма светих Отаца Православне цркве, јер управо кроз њих говори Господ наш Исус Христос својом благодаћу. А управо свети Оци Православне цркве , као свети Јован Златоуст или у роду српском свети владика Николај Жички и преподобни ава Јустин Ћелијски, постали су својим животом примењено Јеванђеље, и као такви су били најбољи тумачи Светог Писма, који чувају од погрешних и јеретичких тумачења самог Светог Писма.
Нека Господ наш Исус Христос молитвама Пресвете Богородице и светих Отаца Православне цркве „запалали у срцима нашим бесмртну светлост његовог богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумели његове еванђелске проповеди!“ Једино тако ћемо моћи корачати у овом животу заједно са Господом нашим Исусом Христом, слушајући и испуњавајући реч његову, ко некада свети апостоли Лука и Клеопа, и то не на путу ка Емаусу, већ ка Царству Небеском.
Архимандрит мр Евсевије Меанџија